NATO general priznao: Rusija neće napasti Baltik
NATO je započeo neviđeno povećavanje trupa u Istočnoj Evropi, posebno se fokusirajući na baltički region, stalno navodeći rusku agresiju kao razlog. Međutim, jedan general ove organizacije smatra da Zapad nema razloga da veruje da Moskva ima bilo kakvu nameru da napadne svoje susede.
Prošlog utorka NATO je odlučio da razmesti četiri multinacionalna bataljona koja bi služila u Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Poljskoj po principu rotacije. Prema rečima generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, ove trupe su potrebne da bi pokazale da će pakt nastaviti da štiti i brani sve saveznice od bilo kakve pretnje iz bilo kog pravca.
Pročitajte još:
* Ni Rusija neće sedeti skrštenih ruku: Samo nek se NATO širi...
* "Pričaju o ruskoj pretnji na Baltiku, kako bi tamo doveli američku vojsku"
* Rusija pripretila: Naš "odgovor" biće adekvatan, jeftin i efikasan
Dok NATO nastavlja da javno optužuje Rusiju za agresiju, neki su izrazili zabrinutost da bi pakt mogao da razmotri još veće povećavanje. Ali general Peter Pavel, predsedavajući vojnog komiteta NATO-a, uverio je novinare da neće biti potrebne dodatne trupe, pošto Rusija zapravo ne predstavlja pretnju.
- Razmeštanje znatne vojne sile se ne razmatra. Cilj NATO-a nije da stvori vojnu barijeru protiv ruske agresije širokog obima, jer takva agresija nije na dnevnom redu i nijedna procena obaveštajnih službi ne upućuje na to - rekao je Pavel novinarima.
Ukoliko NATO ne veruje da Rusija predstavlja pretnju zašto su potrebna razmeštanja trupa? Kao što Džejson Dic ističe u svom tekstu za Antivor, Pavelov komentar je u suprotnosti sa njegovim kolegama u paktu.
- To je upravo suprotno od onoga što smatraju mnogi američki komandanti, ali general Pavel insistira da je razmeštanje u Baltiku "političko", a ne vojno pitanje i da ne bi trebalo razmatrati dalju eskalaciju - navodi Dic.
Politički pritisak mogao bi da bude jedno objašnjenje, ali drugo bi mogle da budu finansije. Više trupa znači više novca i Stoltenberg vrši pritisak na zemlje-članice da ulože više novca u odbranu.
- Prvi put posle mnogo godina 2015. primećeno je malo povećanje potrošnje za odbranu među evropskim saveznicama i Kanade. Naše procene za 2016. pokazuju dalji rast od 1,5 odsto ove godine. To je progres. Ali pozvaću saveznike da održe ovaj zamah i da urade više - izjavio je Stoltenberg početkom meseca.
Sjedinjene Američke Države trenutno pokrivaju oko 75 odsto budžeta NATO-a, u odnosu na 50 odsto 2001. godine.
- Tamo gde bi trebalo da bude konsenzus dešava se žestoka rasprava iza zatvorenih vrata - navodi nemački časopis "Fokus onlajn". Prema nekim diplomatama, Amerikanci teško uspevaju da nateraju evropske zemlje da pojačaju NATO trupe na istoku.
Pozivanje na rusku babarogu je standardno sredstvo za mnoge zapadne zagovornike rata koje je i dan-danas upotrebljivo, posebno kada je u pitanju profit.
