Ukrajina opet gori
Za poslednjih nedelju dana na liniji dodira snaga kijevskog režima i Armije Novorosije ustanovljenoj minskim sporazumom o primirju intenzivnost borbenih dejstava postepeno se približila onoj iz rata 2014-2015.
Borbe se vode po celom frontu i izostaju još samo opšti napadi. Ukrajinci su privukli oruđa primirjem zabranjenih kalibara i granatiraju naseljena mesta i prebacuju vojsku. Kijevski režim pokušava da zauzme ničiju zemlju, zalazi u zonu pod kontrolom armije Novorosije s ciljem presecanja glavnih puteva ili zauzimanja boljih položaja, a na jugu manevriše kako bi došao u situaciju da okruži Dokučajevsk.
Naime, ukrajinski zvaničnici stalno pozivaju na "rešenje po hrvatskom modelu 1995", odnosno postepeno kidanje teritorije Donjecke i Luganske Narodne Republike uoči konačnog napada, a ne ustežu se ni od poziva na proterivanje stanovništva kao u "Oluji".
Pijandure i lenjivci
Ukrajinska vojska ne ostavlja utisak da je sposobna za borbu. Vojnici se pijani valjaju ulicama, tenkovi sleću s puteva i mostova, discipline gotovo da nema. Posledice najbolje ilustruje nedavni boj Desnog sektora sa 128. brigadom Armije Novorosije kod rudnika Butovka. Teške gubitke Desni sektor je pretrpeo jer su jednostavno bili suviše lenji da kopaju skloništa na mestu gde su logorovali mesecima i gde ih je na kraju pokrila artiljerija.
Armija Novorosije takve pokušaje je sprečila kontrabaterijskom borbom, uništavanjem vatrenih tačaka i oklopnih vozila. To je dovelo do teških gubitaka Ukrajinaca, a izveštači s terena i volonteri objavili su informaciju da je protekle nedelje poginulo oko 70 vojnika.
Gubici za nedelju dana primirja izgledali bi preterani da kijevski ministar odbrane Stjepan Poltorak na sastanku s NATO nije priznao kako je od početka godine poginulo 623 ukrajinskih vojnika.
Predsednik Petro Porošenko tvrdi da je u sukobu poginulo 10.000 Ukrajinaca, oko 20.000 ranjeno, a da ima oko 1,8 miliona unutrašnjih izbeglica. Pri tom nije računao milion koji je od njega pobegao u Rusiju. To je deo ratne retorike Kijeva koji želi da nastavi sukobe u strahu od pada režima usled potpunog ekonomskog kolapsa zemlje.
Zajednička mobilizacija
Mobilizacija u Donjecku i Lugansku sprovodi se u isto vreme kada i u Rusiji. Naime, predsednik Vladimir Putin naredio je proveru mobilizacije u sva četiri vojna okruga sa razvijanjem jedinica i štabova na ratne pozicije u uslovima koji odgovaraju atomskom ratu. Takva provera nije zabeležena od sovjetskih vremena, a simbolično se završava 22. juna na dan nemačke agresije na SSSR.
Ukrajina je opet na ivici rata i Armija Novorosije spremna je na takav scenario. Donjeck i Lugansk iskoristili su proslavu Dana pobede 9. maja da organizuju parade, što je bio izgovor da uvedu tešku borbenu tehniku u zonu blizu linije razgraničenja. Osim toga, sprovode se mere potpune mobilizacije, manevri bataljonskog i brigadnog nivoa. Mesne komandante nalik na harambaše zamenili su profesionalni oficiri. To više nije vojska dobrovoljaca koji su razbili kijevske snage 2014-2015. godine, već armija punog profila.
Osim toga, od ukrajinske artiljerije teško stradaju civili, usled čega narod pritiska vođe Donjecka i Luganska da batale primirje.
