Policajac i njegova žena ubijeni pred detetom
Da li je francuska država nemoćna pred terorizmom? Ovo je pitanje ostalo bez odgovora posle novog terorističkog napada u Ivelinu, kod Pariza, gde je terorista u ponedeljak uveče nožem ubio komandanta francuske policije u civilu, pred njegovom kućom.
Ušao je zatim u kuću i ubio njegovu ženu, takođe zaposlenu u policiji. Specijalci su našli njihovog trogodišnjeg sina nepovređenog, ali u stanju šoka, kada su oko ponoći, posle dva i po sata pregovora, likvidirali teroristu i ušli u kuću.
Praćen i prisluškivan
Odmah posle ovog zločina se ispostavilo da je terorista Larosi Abdala, star 25 godina, ne samo poznat francuskoj policiji, već je bio poslednja četiri meseca praćen i prisluškivan. U poslednje vreme istražni organi su ga doveli u vezu sa mrežom za regrutovanje dobrovoljaca za Siriju. Iz zatvora je izašao pre samo nekoliko nedelja jer je bio osuđen na tri godine zatvora 2013. godine zbog učešća u tzv. Pakistanskoj mreži.
Odrastao je u pariskom predgrađu Mant la Žoli i prošao put tipičan za francuske teroriste - od sitnog kriminalca, do radikalizovanog islamiste.
Valeri Pekres, predsednica pariskog regiona i još neki prvaci desnog centra požurili su da predlože ono što su predlagali posle atentata u novembru, a to je da sumnjivi slučajevi posle izdržavanja kazne budu smešteni u posebne nadzorne centre.
Komanduju daljinski
Tzv. Islamska država preko svoje agencije odmah je prenela da je Larosi Abdala njihov borac. To izgleda vrlo verovatno, u smislu da je ispunio "direktivu" tzv. ID objavljenu na internetu, koja kaže "ono što ne možete da uradite ovde u Siriji, uradite u vašim državama na Zapadu".
Sarkozi desetkovao bezbednjake
Sa levice stiže i podsećanje da je bivši predsednik Sarkozi (od 2007. do 2012.) desetkovao snage reda otpustivši 13.000 policajaca u ime privatizacije bezbednosnog sektora, čime je javni interes građana poveren privatnim firmama čiji je prvi interes - profit.
Najnoviji atentat potvrđuje da je suštinski problem Francuske - nemoćna obaveštajna služba čiji je glavni zadatak da dobije blagovremene informacije i tako spreči atentate. Po rečima jednog od bivših šefova te decenijama upropaštavane službe - išlo se po receptu SAD da se do bezbednosnih podataka stiže korišćenjem novih tehnologija masovnog nadzora i gotovo ukine klasični obaveštajni rad na terenu, za koji su potrebni ljudi.
Očito, bilo bi bolje kombinovanje dve metode. Zapad prolazi kroz veoma težak period jer razvijanje obaveštajnih i kontraobaveštajnih mreža na terenu traži vreme i obučene ljude.
Ovo nije prvi put da su teroristi oni koje su obaveštajne službe prisluškivale i držale pod nadzorom. U slučaju braće Kuaši, učesnika atentata u januaru 2015. godine, nadzor je obustavljen šest meseci pre napada.
