Nemačkoj prete Haškim tribunalom
Aktivisti afričkog naroda Herera i Nama iz Namibije spremaju se da namire istorijske račune sa Nemačkom. Oni su zahtevali direktne razgovore sa zvaničnim Berlinom u vezi sa genocidom koji je nemački Rajh počinio 1904. godine u ovom delu Afrike, ali je savezna vlada odbila tu ponudu, prenosi "Dojče vele".
Nemačka do sada nije pokazala čak ni znak dobre volje, odbijajući da se oficijelno izvini narodu Herero, a čitava priča je dodatno oživela kada je turski predsednik Erdogan rekao da je Nemačka "poslednja zemlja koja je trebalo da glasa o tzv. genocidu Turske".
Lamert priznaje genocid
Iako nemačka vlada do danas odbija da prizna genocid nad narodom Herero, predsednik Bundestaga Norbert Lamert je ipak tako nazvao kolonijalne zločine u današnjoj Namibiji. Tako u tekstu za "Cajt" on piše da je "prema današnjim merilima međunarodnog prava, gušenje ustanka Herera bio genocid". Ovaj iskusni političar je kandidat za naslednika aktuelnog predsednika Joahima Gauka, ali mu zameraju ispade mimo zvanične politike Berlina, poput ovog sa genocidom.
- Pre toga bi trebalo da polože račune o istrebljenju više od 100.000 Herera (Bantu naroda u današnjoj Namibiji) početkom 20. veka - poručio je Erdogan.
Namibijska organizacija OTA (Ovaherero Traditional Authoritdž) je još u maju izvestila da će ići do Tribunala za ratne zločine u Hagu.
Zločini
- Nemačka vlada mora da računa na realne izglede da će se održati proces koji ima potencijal da se Nemačka proglasi "parija - državom" zbog ratnih i zločina protiv čovečnosti - navodi list "Nova era" reči portparola OTA Boba Kandete. Nemačka je, međutim, do sada svaku ponudu da se razgovara o reparaciji u direktnim razgovorima - odbila.
Pored Namibije, još jedna afrička država - Bocvana želi da se sudski obračuna sa Nemačkom.
- Radimo na tome da mobilišemo naše ljude kako bismo sledili primer Namibije. Mi smo oni koji su direktno bili pogođeni genocidom 1904. godine jer smo proterani, a naša domovina je opljačkana - citirao je isti list portparola Grupe za reparaciju i genocid Jezenga Uneza.
Društvo za ugrožene narode izvestilo je o dešavanjima pre 112 godina u današnjoj Namibiji.
- U oktobru 1904. godine se podigao narod Nama, nakon što su mnogi nemački doseljenici zahtevali da se oni zajedno sa narodom Herero istrebe. Nama su izbegavali otvorene sukobe i počeli su gerilski rat.
Trovali vodu
Nemačka vlada je na to reagovala politikom "spaljene zemlje". Osvajanjem i trovanjem izvora vode, hiljade Nama su postali žrtve. U Berlinu je ova brutalnost pravdana time da "rasni rat" može da se završi jedino uništavanjem jedne od sukobljenih strana, navodi se u izveštaju.
Iako su se neki poslanici Rajhstaga distancirali od varvarskog akta ratnih lidera i koncentracionih logora za smeštaj preostalih Herera, nastavljena je politika uništenja. Zarobljenici su slati na prinudni rad u konc-logore, što je dovelo do smrti većine zatvorenika.
Bilans trupa nemačke carevine je razarajući i vidljiv je i danas u Namibiji. Pre rata je živelo 80.000 Herera pod nemačkom vlašću, a 1911. godine ih je bilo svega 15.130. Dodatnih 3.000 Herera je potražilo spas u susednoj britanskoj koloniji. Polovina od nekadašnjih 20.000 Nama je umrla u istom periodu.
Bezemljaši
Zemlja Herera i Nama je oduzeta i kasnije prodata evropskim doseljenicima. Nakon kraja nemačke kolonijalne vladavine 1915. godine pripadnici ovog afričkog naroda nisu dobili zemlju natrag. Danas oko 122.000 Herera i 61.000 Nama žive u Namibiji, a njihova socijalna i ekonomska situacija je veoma teška.
