Oni nemaju Đurđevića: Popodne rezultati izbora u Austriji
Rezultati predsedničkih izbora u Austriji, verovatno najtešnjim do sada u posleratnoj istoriji te zemlje, biće, kako se očekuje, saopšteni popodne, a nakon što se prebroje i glasovi pristigli poštom, javljaju agencije.
Prema privremenim preliminarnim rezultatima, koje je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, kandidat Slobodarske partije Austrije (FPO) Norbert Hofer osvojio je 51,93 odsto glasova, a nezavisni kandidat Aleksander van der Belen 48,07.
Imajući u vidu da 14 odsto, to jest 885.437 glasačkih listića koje su izdate za glasanje putem pošte, nije izbrojano, a kandidati su, kako se procenjuje, potpuno izjednačeni sa po 50 odsto.
Hofer je u prvom krugu izbora bio jasni pobednik sa više od 35 odsto glasova, a Van der Belen je tada osvojio svega 21 odsto.
Najtešnju pobedu, u istoriji Druge Republike Austrije ostvario je 1965. Franc Jonas osvojivši 50,69 odsto glasova. Šest godina kasnije on je pobedio na izborima sa 52,78 odsto svog jedinog protivkandidata Kurta Valdhajma, koji je 15 godina kasnija isto postao predsednik Austrije.
Ukoliko Van der Belen pobedi na predsedničkim izborima, on bi bio tek treći kandidat koji je u posleratnoj istoriji Austrije uspeo u drugom krugu da preokrene glasanje u svoju korist. O predsedniku Austrije danas će odlučiti prebrojavanje glasova predatih putem pošte, a zatraženo ih je više od 885.000, što je 14 odsto biračkog tela.
Pošto su ga mediji i međunarodna javnost, posebno susednih država, napadali da je kandidat ekstremne desnice Hofer je, posle glasanja poručio da je on političar desne orijentacije, ali centralne desnice, a ne ekstremne. Van der Belen je strah od dolaska FPO iskoristio da ujedini sve snage koje su protiv desnice oko sebe, dok je Hofer, osvojivši ogroman broj glasova bez podrške drugih partija, pokazao kolika je aktuelno snaga FPO na političkoj sceni Austrije.
Strah mnogih Austrijanaca, ali i međunarodne javnosti od dolaska na vlast političara ekstremne desne političke opcije nije najrazumljiviji imajući u vidu da je u Austriji dužnost predsednika, u dva mandata, obavljao Kurt Valdhajm, koji je imao dokazanu nacističku prošlost, a i s tom prošlošću bio je i šef UN.
Ishod jučerašnjih izbora jasno pokazuje podeljenost društva u Austriji, između onih koji žele promene zbog nezadovoljstva dugodgodišnjom vladavinom "velike" koalicije, i onih koji se plaše promena i povratku u desničarsku prošlost.
