Hofer za "Vesti": Svaka moja odluka biće u korist Austrije
Norbert Hofer, kandidat Slobodarske partije Austrije (FPOe) za predsednika Austrije u intervjuu "Vestima", ističe da je Srbija na dobrom putu i navodi da bi bilo pogrešno Kosovo primiti u UN i EU jer bi to samo izazvalo probleme.
Šta očekujete od izbora i zašto bi Austrijanci srpskog porekla trebalo da glasaju za vas?
- Oni bi trebalo da glasaju za mene iz istog razloga kao i drugi austrijski državljani. Treba da glasaju za mene jer ću svaku odluku, kao predsednik, donositi pazeći da je to u korist Austrije. Ako se odlučujute u korist Austrije, to ne znači da ste protiv nekog. Pametna rešenja vode ka tome da svi imaju korist od njih, a ne samo pojedinci.
Pročitajte još:
* Van der Belen: Bespogovorna perspektiva pristupa Balkana EU
* Incko se okomio na Hofera zbog Dodika!
* Izbori u Austriji: Istorijska pobeda FPO, borba za drugu poziciju
Šta biste uradili drugačije od Hajnca Fišera kao predsednik Austrije?
- Mi smo dve potpuno različite ličnosti i svako vreme iziskuje pravog predsednika. Mislim da Fišer nije loše obavljao svoj posao, ali je bio suviše državni notar. Sada nam treba predsednik koji je aktivniji, koji bi više učestvovao u politici, ali na odgovoran i snažan način.
Da li EU ima budućnost i da li ćete vi, kao predsednik, predstavljati Austriju u Savetu EU?
- EU ima budućnost. To je najvažniji projekat - bitan mirovni i ekonomski projekat. Međutim, pitanje je u kom pravcu će se razvijati EU. Imaće budućnost samo ako se bude razvijala u duhu Šarla de Gola, koji predviđa da su zemlje članice jake. To mora biti Evropa dogovora oko snažnih tema, u kojoj bi članice mogle slobodno i samostalno da rešavaju svoje probleme. Ne sme se praviti EU po modelu Sjedinjenih evropskih država ili Centralna država Evropa. Što se tiče učešća na Savetu EU, neću direktno prisustvovati sednicama, to će i dalje činiti kancelar. Međutim, kod velikih problema bih se uključio i iskoristio sednice za umrežavanje i razgovor sa predstavnicima drugih država.
Koji je vaš stav prema širenju EU?
- Po pitanju širenja EU mora da se deluje obazrivo i s merom. Ne smatram da bi bilo lako primiti Tursku u članstvo EU jer to Unija ne bi mogla da savlada. Međutim, zemlje koje su po kulturi slične, koje ispunjavaju ekonomske i pravne uslove, odnosno doprinose stabilnosti Evrope treba da budu primljene u članstvo.
Srbija je na putu u EU, a trenutno otvaranje daljih poglavlja blokira Hrvatska. Podržavate li Srbiju na tom putu i šta treba učiniti da bi se sprečilo da susedi sa Balkana blokiraju jedni druge. Da li biste kao predsednik Austrije Hrvatskoj savetovali da prekine blokadu?
- Kad je reč o Srbiji i Hrvatskoj, radi se o prošlosti punoj emocija. Bio sam mlad vojnik kada je izbio rat na prostoru bivše Jugoslavije. Imam i susede koji su s tog prostora, koji dolaze kod mene na katolički Božić, a ja idem na njihove pravoslavne praznike. Za razumevanje ovog problema neophodno je sagledati istoriju. Verujem da će se pitanje blokade rešiti. Srbija je na dobrom putu. Austrija, kao neutralna zemlja, može da da svoj doprinos posredovanjem kako bi se omogućio prijem Srbije u EU.
Kao predsednik Austrije želim da posetim zemlje Balkana i posredujem. Želim da rešim probleme jer sam uveren da je za mir u Evropi veoma važno da Srbija i Hrvatska imaju dobre odnose.
Mora li Srbija priznati Kosovo da bi postala članica EU?
- To je uslov koji postavlja EU, iako na drugoj strani deluje suprotno. Tako kiparsko pitanje nije rešeno. Smatram da treba primenjivati iste aršine.
Referendum o TTIP
Podržavate li sporazum o slobodnoj trgovini EU i SAD (TTIP)?
- Ne podržavam TTIP. Slobodna trgovina u suštini nije ništa negativno. Međutim, ako imamo dva partnera koji proizvode pod različitim uslovima ne može biti ravnopravnosti. U SAD je zaštita potrošača drugačija nego u Evropi, socijalni standardi su manji, nisu pristupili klimatskim sporazumima. TTIP ne bi funkcionisao i zato ga ne bih potpisao. Predsednik Austrije može da odbije sporazume iz političkih razloga, što ću uraditi i insistirati da se o tom dokumentu raspiše referendum.
Kako ocenjujete razvoj Srbije i nameravate li da pospešite saradnju Austrije i Srbije?
U Austriji živi mnogo ljudi iz Srbije, koji su ponosni i srećni Austrijanci. Srbija će zasigurno biti važan ekonomski partner Austrije. To želim da podstičem i forsiram.
Koji je vaš stav u vezi s Kosovom? Da li biste podržali prijem Kosova u članstvo međunarodnih organizacija?
- Smatram da bi u ovom trenutku prijem Kosova u UN i EU stvorio više problema nego što bi rešio. Rane su sveže i problemi preveliki, tako da bi učlanjivanje Kosova u te međunarodne oragnizacije podstaklo samo negativno raspoloženje.
Koji je vaš stav prema Bosni i Hercegovini? Vas je ovih dana kritikovao visoki predstavnik međunarodne zajednice Valentin Incko optužujući vas da razarate jedinstvo Bosne. Da li Bosna ima budućnost i da li joj je potreban visoki predstavnik?
- Ustanovio sam da njegovo delovanje kao međunarodnog predstavnika nije krunisano velikim uspehom. Znam da me je oštro kritikovao, ali ne bih da uzvraćam. Meni su važni rezultati. Uveren sam da ćemo biti suočeni još sa mnogo problema u Bosni i verujem da visoki predstavnik, ako bude obavljao dužnost kao do sada, ne može doprineti rešenju.
Striktno se pridržavati Šengena
Kako je moguće rešiti migrantsku krizu, šta biste uradili drugačije?
- EU mora sebe shvatiti ozbiljno i pridržavati se sopstvenih sporazuma. EU se nije pridržavala Mastrihtskog sporazuma kada je reč o zaduživanju država. Takođe se nije pridržavala Šengenskog sporazuma, nije bilo zaštite spoljne granice. Dablinska pravila nisu ispoštovana i sada lica prolaze kroz mnoge zemlje da bi stigle tamo gde je najveća finansijska podrška. Rešenje vidim samo u tome da se pridržavamo striktno Šengena, da spoljna granica EU bude obezbeđena, kako ne bi bile potrebne granice u Evropi. A ako zemlje poput Grčke i Italije kažu da ne mogu da čuvaju granice, iako su se na to obavezale, onda se mora ojačati Fronteks.
Međutim, ne treba ostaviti zemlje na spoljnim granicama same. Ako bi Srbija bila spoljna granica EU, ona bi morala rešavati molbe za dobijanje azila, i to bi vodilo do nagomilavanja izbeglica. Zbog toga je važno da se odbijaju ona lica koja nemaju šanse na azil, a u Evropi, ravnomerno, podele lica koja imaju šanse da dobiju zaštitu. Takođe je neophodno da imamo isti sistem finansijske podrške tražila azila.
