Eksperti objašnjavaju: Zbog ovoga je verovatan nuklearni rat
S obzirom da atomsko oružje više nije faktor odvraćanja, u svetu sve više raste psihološka spremnost za primenu sile, a samim tim i verovatnoća vojnog konflikta, čak i između nuklearnih sila, smatraju eksperti "Valdajskog kluba".
- Svake godine je sve veća verovatnoća da će konkurencija između velikih sila, kao i lukavstva i promašaji vojnih rukovodstava, dovesti do izbijanja međudržavnog konflikta sa katastrofalnim posledicama - smatraju Andrej Sušencov, programski direktor "Valdajskog kluba“, i Majkl Kofman, naučni saradnik Instituta "Kenan“ pri Centru "Vudro Vilson“.
Oni su u petak na susretu "Valdajskog kluba“ prezentovali referat pod nazivom "Zašto je moguć rat između velikih sila“. Konflikt sa primenom konvencionalnog naoružanja između nuklearnih sila, po mišljenju ovih autora, ne samo da je "potencijalno moguć“, nego je i "verovatan“.
"Sve smo bliži velikom ratu“
Takav sukob je verovatan između SAD i Rusije, a takođe između SAD i Kine. Sve tri pomenute zemlje su već u stanju konfrontacije. U težnji da "pripreme bojno polje za rat“, one koriste sredstva koja nisu vojna, tj. instrumente za vršenje ekonomskog, političkog i medijskog pritiska. Kako je istakao Sušencov na prezentaciji referata, u savremenim uslovima se često dešava da "mi ne možemo precizno reći jesu li dve zemlje u ratu ili nisu“.
Sirija je, po mišljenju autora referata, najverovatnije mesto gde danas velike sile mogu "prekoračiti prag primene sile“. Najveći potencijal razvoja konflikta ima zaoštravanje odnosa između Rusije i Turske kao članice NATO-a, a takođe napetost u odnosima između SAD i Kine u vezi sa teritorijalnim sporom oko ostrva u Južnom kineskom moru. U Americi je 2010. godine zvaničan status dobila takozvana doktrina vazdušno-morske bitke (AirSea Battle), koja podrazumeva tešnju saradnju između ratnog vazduhoplovstva i ratne mornarice. Kako je 2010. godine pisao istraživački centar CSBA u radu posvećenom ovoj doktrini, američka avijacija i flota treba da formiraju strategiju koja bi odgovarala sve bržem rastu vojne moći Kine.
Ta konfrontacija može prerasti u 2vruću fazu“ usled povreda vazdušnog prostora ili incidenata tokom vojnih manevara, smatraju autori referata.
Po mišljenju Aleksandra Hramčihina, zamenika direktora Instituta za političku i vojnu analizu, u referatu nisu nabrojani svi potencijalno konfliktogeni regioni.
- U naše vreme konflikt može da izbije gde god hoćete - smatra ekspert.
Na pragu 1914. godine
Po mišljenju autora referata, situacija koja je sada nastala u svetu podseća na odnos snaga pred Prvi svetski rat. Takva analogija je tačna sa dva aspekta, objašnjavaju oni. Prvi se sastoji u tome da je svet, kao i pred početak Prvog svetskog rata, "sputan mrežom regionalnih alijansi i bilateralnih sporazuma“. Među takve "poluformirane alijanse“ autori ubrajaju "nezvanične garancije bezbednosti“, koje su SAD dale državama duž granica Rusije i Kine. Drugi aspekt je taj što će se novi veliki rat, kao i pre sto godina, voditi novim naoružanjem za koje još uvek ne postoje čak ni pravila primene.
Slabljenje faktora odvraćanja
Principijelna razlika između novog konflikta i scenarija koji su razmatrani tokom Hladnog rata, sastoji se u tome što u ovom slučaju primena atomskog oružja neće biti obavezna. Eksperti smatraju da će novi veliki konflikt biti vođen pre svega u sajber-prostoru, u komunikacionoj i informacionoj sferi, i u kosmosu.
Atomsko oružje je izgubilo nekadašnji značaj faktora odvraćanja zbog toga što postaje ranjivo za visokoprecizno konvencionalno oružje, a takođe u vezi sa širenjem sistema PRO, smatraju eksperti "Valdajskog kluba“.
Pročitajte još:
* Trka u nuklearnom naoružanju: Rusija, Kina i SAD obnavljaju borbu za vođstvo
- Značaj nuklearnog oružja kao opštepriznatog pouzdanog sredstva za sprečavanje rata neizbežno će se smanjivati - konstatuju eksperti.
Doduše, razvoj visokopreciznog oružja može postati faktor koji ne anulira nuklearno odvraćanje u potpunosti, nego služi kao dopunski element sistema odvraćanja. Konkretno, još 2012. godine je akademik Ruske akademije nauka Andrej Kokošin pisao o sistemu "prednuklearnog odvraćanja“, koji bi dopunjavao postojeći sistem nuklearnog odvraćanja i predstavljao bi "ubedljivu pretnju primene visokopreciznih raketa velikog dometa sa konvencionalnim bojevim glavama“.
- Odavno je jasno da atomsko oružje i nije oružje nego politički i psihološki faktor, i što više nuklearne sile razvijaju visokoprecizno oružje sve je veća i verovatnoća izbijanja konlflikta među njima“,smatra zamenik direktora Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin.
Glavni cilj – vojni štabovi
U novim velikim konfliktima najverovatnije neće biti sveobuhvatnih vojnih operacija, a okupacija teritorije neprijateljske države biće čak nepoželjna, smatraju eksperti. Cilj novog rata neće biti slom neprijateljske armije nego uništenje njegove ekonomije i političkog sistema“, i vraćanje te države "iz 21. u 20. vek“.
Na samom početku novog konflikta njegovi učesnici će, verovatno, primeniti elektromagnetne bombe koje će izbaciti iz stroja sisteme komandovanja armijom. Glavni udarci će biti usmereni na linije komunikacija, kao i na pomoćna sredstva kopnenog, kosmičkog i podvodnog baziranja, pretpostavljaju Sušencov i Kofman.
Glavna udarna snaga će biti visokoprecizno oružje velikog dometa, što će, po mišljenju autora referata, omogućiti da se ratna dejstva što više udalje od nacionalne teritorije. Sukobljene strane će težiti da unište sisteme naoružanja koji sprečavaju pristup određenim regionima (takozvani kompleksi anti-access/area denial, A2/AD). Slične komplekse teži da stvori i Rusija u Crnom i Baltičkom moru
