Australijski Slovenac ubijao za OVK
Dr Krejg Jurišević otišao na balkansko ratište da pruži medicinsku pomoć, a onda uzeo pušku i završio pomažući Albancima u oružanom sukobu protiv Srba, piše "Vikend Australijen"
Hirurg iz Adelejda oseća se ponosnim što se, sa oružjem u ruci, borio na Kosovu 1999. godine. Doktor Krejg Jurišević otišao je na ratište pre više od deset godina, sa namerom da žrtvama sukoba pruži medicinsku pomoć, ali je, kako piše "Vikend Australijen", "postao i borac, ubijajući vojnike, obavljajući obaveštajne poslove i učestvujući u patrolama na neprijateljskoj teritoriji".
Jurišević je izdao knjigu "Krv na mojim rukama" koja je predstavljena ovog meseca na Festivalu pisaca u Sidneju, otac je troje dece i sebe opisuje kao bivšeg katolika.
- Moja reputacija kao hirurga je prilično dobra. Ali sam siguran da će biti doktora i pacijenata koji će misliti da sam pogrešno postupao - rekao je on.
Jurišević je 27. aprila 1999. otišao u Albaniju, radeći u okviru međunarodnih medicinskih grupa, kao lekar-koodinator zadužen za 100.000 izbeglica. Nakon što je došao u Tiranu, stigao je u Kukeš, mesto severoistočno od albanskog glavnog grada. Tamo je razotkrio privatnu iznuđivačku organizaciju koju je vodio korumpirani direktor bolnice, u saradnji sa lokalnom mafijom.
- Ni danas, ne mogu da u sebi savladam prizor da neko dođe i puca u ljudsku glavu. On se zalagao da se ne interveniše ako vojnici ubijaju zarobljene članove srpske paravojske. Bio je kao kuga, zaista - rekao je Jurišević o pomenutom direktoru bolnice.
"Srbi će reći da sam ubica"
|
Jedan kolega, koji je postao lokalni komandir OVK, upozorio ga je tada da je potencijalna meta mafije i da može da se skloni u kamp za regrutovanje pripadnika OVK u Helšanu blizu granice, na planini Paštrik.
Jurišević se, kako kaže, dvoumio, ali je na kraju bilo nevažno da li pomaže izbeglicama s Kosmeta ili povređenim pripadnicima OVK.
Međutim, ubrzo je počeo da obučava mlade regrute i sam uzeo pušku u ruke. Organizovao je bolnicu u pećini blizu vrha Paštrika, operisao ranjene, išao u patrole i ubijao pripadnike srpskih snaga.
"I oni su ljudi"
|
- Nije bilo iz mržnje. Ne razmišljate u takvim situacijama. Veoma se razbesnite kad ste svedok brutalnosti i u vama narasta želja za osvetom - objasnio je Jurišević.
"Dolazio je i do obaveštajnih saznanja od pripadnika srpskih snaga koje je zatim prenosio američkim specijalcima. Ove informacije značile su početak bombardovanja koje je vodio NATO i u kojem je poginulo više od 400 Srba", navodi "Australijen".
Zahvalni saborci
|
Prijatelji i supruga su ga savetovali da napiše knjigu, što je na kraju i učinio. Mislio je da bi to bilo olakšanje, s obzirom na to da, između ostalog, pati od postraumatskog stresa i ima košmare. Napisao ju je za sedam nedelja 2008. godine.
- Hteo sam da dokumentujem zločine kao deo istorije, zbog onih koji su tamo patili ili pomrli - rekao je on.
Jurišević kaže da danas lakše spava, iako ga mrtvi i dalje "posećuju".
Deda pomagao partizanima
Veoma je cenio hrabrost i akcije svog dede i kaže da bi, da je ostao u Australiji i pasivno posmatrao kosovsko previranje, to bila izdaja uspomene. Od uticaja je, takođe, bio i užas koji je osećao kad je gledao kako se uništava njegova domovina. Sa oduševljenjem se sećao posete Jugoslaviji kad je bio dete, pre nego što je zahvaćena ratom. |
