Balkansko oružje ubija po Evropi
Teroristi i u Parizu i u Briselu bili naoružani kalašnjikovima, a samo u Bosni ima 800.000 komada ilegalnog oružja.
Evropska agencija za zaštitu granica Fronteks upozorila je na opasnost koja proizlazi od šverca naoružanja sa Balkana. U izveštaju Fronteksa koji prenosi bečki "Kurir" navodi se procena da je samo u BiH oko 800.000 komada oružja raznog kalibra u ilegalnom posedu, a da je problem cvetajuće trgovine naoružanja sa Balkana već duže poznat.
Bečki dnevnik podseća da su poslednji teroristički napadi u Parizu i Briselu izvedeni upravo kalašnjikovima koji su došli sa prostora Balkana i prenosi upozorenje Fronteksa da je porastao rizik od šverca naoružanja kroz talas izbeglica koje u EU i dalje stižu preko Balkanske rute.
Običaj, aili i potreba
- Na Kosovu je držanje oružja po kućama deo tradicije i običaja, a u Bosni je to i deo folklora, već i istorijske potrebe i straha naroda koji odlično znaju da svakih 40 ili 50 godina izbija novi ratni sukob. U Srbiji je po svim pokazateljima mnogo manje nelegalnog oružja - kaže Darko Trifunović.
"Tešnja saradnja i informacije između bezbednosnih ustanova u zemlji i na spoljnoj granici biće odlučujuća u borbi protiv šverca naoružanja", ističe Fronteks.
Za Darka Trifunovića, stručnjaka za međunarodni terorizam i profesora Fakulteta bezbednosti u Beogradu, ova procena je "licemerna zamena teza" evropskih stručnjaka iz oblasti bezbednosti.
Organizovana trgovina
Prema podacima Regionalne kancelarije ambasade Francuske za borbu protiv organizovanog kriminala iz 2013. godine, navedeno je da na Balkanu postoje dve velike mreže trgovaca oružjem, klasifikovane prema poreklu jezika kao panslovenska u kojoj su Srbija, BiH, Hrvatska i u manjoj meri Crna Gora i Slovenija i albanska koja oružje švercuje sa teritorije Albanije, Kosova i Makedonije.
Kupci ilegalnog oružja uglavnom su kriminalci, često povezani s trgovinom drogom, a trgovina je obično ograničena na manje količine, od nekoliko komada do nekoliko desetina komada naoružanja, vrednosti od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada evra.
- Već godinama se zna da je na prostoru Balkana najmanje nekoliko miliona komada oružja u nelegalnom posedu, uključujući i bestrzajne topove, ali evropski stručnjaci iz oblasti bezbednosti se ponašaju kao ronioci koji zapravo nikada nisu ronili, pa sad "otkrivaju toplu vodu" - da je posle niza građanskih ratova na Balkanu puno nelegalnog oružja. Zapravo, ovde je reč o suštinskom ne shvatanju problema da posedovanje ili dostupnost oružja nisu presudni faktor za izvršenje terorističkog čina, već motiv, a motiv dolazi upravo iz radikalnog islamskog faktora u Evropi - ističe Trifunović i navodi podatak da među evropskim bezbednosnim strukturama nikada nije bilo ozbiljne želje da se ova tema istraži do kraja.
Naš sagovornik dodaje da bi umesto što se bave prebacivanjem krivice na Balkan, evropske bezbednosne službe trebale da odgovore na pitanje koliko je džihadista u Švajcarskoj do sada legalno kupilo oružje, ali i zbog čega je Beč i dalje vehabijski centar preko koga se vrbuju islamisti sa prostora balkanskih zemalja.
Zvanične brojke
Prema podacima za 2014. godinu, u Crnoj Gori je registrovano oko 87.000 komada oružja, u Hrvatskoj 280.000, dok je u Srbiji je prošle godine sprovedena poslednja u nizu akcija legalizacije oružja, a u periodu od 4. do 26. marta predato je ukupno 619 komada oružja, među kojima i jedna "zolja", 137 bombi i minsko-eksplozivnih sredstava. Istovremeno je podneto 385 zahteva za registraciju oružja. Procene su da u ove tri države građani poseduju znatno više oružja koje nisu prijavili.
U Beču je godinama nesmetano radila firma TNjRA koja je direktno finansirala rat u Bosni, ali i razne islamističke, terorističke organizacije. Nema "viđenijeg" teroriste na svetu da se njegovo ime nije u nekom trenutku povezalo sa ovom organizacijom.
- Zapadne obaveštajne službe godinama unazad odlično znaju da su u trgovini oružjem preko TNjRA prednjačili muslimanski lideri iz BiH, Alija Izetbegović, njegov sin Bakir, Hasan Čengić, Haris Silajdžić, Senad Šanipašić, Šeta Suajib, Husein Živalj... Međutim, nikada nije bilo političke volje ni u Austriji ni u drugim zemljama EU da se povede ozbiljnija istraga - zaključuje Trifunović.
U Albaniji opljačkani magacini
Procene su da je u masovnoj pljački vojnih magacina u Albaniji 1997. godine, ukradeno 525.000 malokalibarskog oružja, 225.000 kalašnjikova, 900 miliona komada municije, 3,5 miliona ručnih bombi i 3.600 tona eksploziva. Najveći broj ovog oružja je kasnije završio na prostoru Kosova, a zatim i Makedonije.
Komentarišući procenu Fronteksa o količini nelegalnog oružja na prostoru Balkana, a posebno BiH, Trifunović nema sumnje da je na prostoru Balkana najmanje nekoliko miliona komada oružja u nelegalnom posedu, te da tu prednjače Bosna i Kosovo.
Podsetimo da je Regionalna kancelarija ambasade Francuske za borbu protiv organizovanog kriminala još u svom izveštaju iz 2013. godine upozorila da čak 30 odsto švercovanog oružja u EU dolazi sa prostora Balkana.
