Ruska baza garant odbrane
Jermenija je u procesu pristupanja Evroazijskoj uniji, a za razliku od Azerbejdžana je i članica ODKB, organizacije većine bivših sovjetskih republika okupljenih oko Rusije.
Članice jedna drugoj garantuju bezbednost i suverenitet uključujući direktnu vojnu pomoć, i ulazak Jermenije u rat bi proširio sukob u slučaju da se premese i na njenu teritoriju. Takođe, u Jermeniji je velika ruska vojna baza na turskoj granici. Po tom sistemu, Rusija čuva jermenske granice prema Turskoj i Gruziji, a Jermenija ka Iranu i Azerbejdžanu.
Međutim, Azerbejdžan je na papiru vojno nadmoćan, budući da je u vreme visokih cena nafte kupio ogromne količine oružja. Azerbejdžanski vojni budžet veći je od celog državnog Jermenije koja je izjedena korupcijom i gde svi veliki poslove prolaze kroz ruke porodice predsednika Serža Sarkisjana, koji je imao jednu od glavnih uloga u otcepljenju Nagorno Karabaha.
Međutim, neizvesno je koliko je Azerbejdžan osposobio vojsku od sukoba kojeg je izgubio 1988-1994. iako mu je u početku pomagala sovjetska armija. Iz tog vremena najupečatljivija epizoda se desila kada su lokalni Jermeni ukrali ukupno oko 160 azerbejdžanskih tenkova.
Značajnu prednost Jermenima donosi velika, uticajna i bogata dijaspora rasuta u Rusiji, Evropi i Americi. Za primer, čak sedam američkih saveznih država tražilo je da Vašington prizna nezavisnost Nagorno Karabaha. Osim toga, njihova dijaspora može i spremna je da za kratko vreme da popuni rupe u naoružanju jermenske armije.
