Sukobi u Karabahu - cilj je svađa Rusije i Azerbejdžana
Provokacije u Nagorno Karabahu usmerene su na to da uvuku Rusiju u sukob i da je posvađaju s Azerbejdžanom, izjavio je u nedelju predsednik Sveruskog azerbejdžanskog kongresa Mamed Alijev.
- Rukovodstvo Azerbejdžana je donelo mudru odluku da jednostrano obustavi sva borbena dejstva. Azerbejdžanska dijaspora Rusije visoko ceni doprinos predsednika Rusije Vladimira Putina mirnom rešavanju karabaškog sukoba - naveo je Alijev.
Prema njegovim rečima, nijedna sila neće uspeti da pokvari odnose strateškog partnerstva i saradnje Rusije i Azerbejdžana, kao ni prijateljske odnose ruskog i azerbejdžanskog naroda.
Jermenija i Azerbejdžan su 2. aprila saopštili da se zaoštrava situacija u Nagorno-Karabahu, optužujući se međusobno za provociranje sukoba.
Sukob Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno-Karabaha počeo je u februaru 1988. godine, kada je Nagornokarabaška autonomna oblast saopštila da istupa iz Azerbejdžanske SSR.
U septembru 1991. u Stepanakertu je objavljeno formiranje Nagornoakarabaške Republike. Azerbejdžan je tokom vojnog sukoba koji je usledio izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a. Azerbejdžan insistira na očuvanju svoje teritorijalne celovitosti, Jermenija štiti interese nepriznate republike, pošto Nagornokarabaška Republika ne učestvuje u pregovorima.