Karadžić će u zatvor, a šta ćemo sa Bušom, Blerom, Klintonom...
Ako ste član zapadne alijanse, slobodno možete počiniti genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali ako to sve učinite i nalazite se na suprotnoj strani - onda ćete odgovarati, smatra pisac i bloger Nil Klark. U prilogu za "Raša tudej", Klark postavlja pitanje zašto su još na slobodi ljudi odgovorni za mnogo veće zločine od onih za koje je Radovan Karadžić proglašen krivim i zašto oni nikada neće krivično biti gonjeni.
Pre godinu dana, u izveštaju "Prebrojavanje tela", koje su prikupili međunarodni lekari, navodi se da je najmanje 1,3 miliona ljudi poginulo u ratu protiv terorizma koji predvode SAD u Iraku, Avganistanu i Pakistanu.
SAD gore i od Hitlera
Ovoj užasnoj brojci moraju se dodati i brojevi poginulih tokom i posle bombardovanja NATO-a u Libiji (više od 50.000), uz stradanja zbog nedostatka osnovnih sredstava za život i gladi. Tu su i oni koji su stradali u iračkom ratu i oni koje su u Siriji ubili teroristi koje je naoružavao i finansirao Zapad i njegovi regionalni saveznici.
Zlo ako ste tamnoputi, ili Srbi
Kako smatra ovaj analitičar, Međunarodni krivični sud je pristrasan koliko i Tribunal u Hagu. Pred tim sudom do sada je optuženo 36 osoba i svi su tamnoputi Afrikanci. Beli ratni zločinci (sem ako nisu Srbi), ne moraju da brinu.
- U stvarnosti, zapadni neokonzervativci i njihovi saveznici odgovorni su za veći broj mrtvih, uništavanja i ljudske patnje čak i u poređenju s crnim danima Trećeg rajha i Adolfa Hitlera. Ali, njih nema u Hagu - ističe Klark i precizira:
- Ako zaista niko nije iznad zakona, onda ćemo u sudnici videti Džordža Buša, Dika Čejnija, Pola Volfovica, Tonija Blera i Hilari Klinton, a ne samo Radovana Karadžića.
Ono što je još gore, smatra Klark, jeste to što zapadni ratni lobi pokušava da iskoristi optužbe protiv Karadžića kao opravdanje za sopstvenu krvavu intervencionističku politiku. Rat u BiH nije primer, kako to tvrde neokonzervativci, onoga "što se desi kada Zapad ne interveniše". Suprotno, rat u BiH izazvalo je baš preterano mešanje Zapada.
- Svi bi trebalo da pažnju usmerimo na "zlog Karadžića", ali da ne idemo preduboko u pitanje kako su secesionistički ratovi u Jugoslaviji počeli i ko je zapalio fitilj - kaže Klark.
Jugoslavija - potrošna zemlja
Za SAD i njihove saveznike Jugoslavija je devedesetih godina prošlog veka bila "potrošna" zemlja. Zapad je podržao one koji su težili raspadu Jugoslavije, poput hrvatskog lidera Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića u BiH, navodi Klark.
On ocenjuje da su oni bili mnogo ekstremniji u svojoj politici od "zvanično određenog lošeg momka" Slobodana Miloševića, koji je želo da Jugoslavija ostane celovita.
Tokom 1992. godine u Lisabonu je postignut sporazum o mirnoj podeli BiH i Karadžić je bio jedan od potpisnika. Međutim, sporazum je sabotiran intervencijom američkog ambasadora Vorena Cimermana, koji je od Izetbegovića tražio da povuče svoj pristanak.
- Time se ne umanjuju optužbe protiv Karadžića za njegove kasnije postupke, ali bez Cimermanove intervencije najverovatnije da bi rat u BiH mogao biti izbegnut - napominje Klark i ukazuje:
- Ako ste član zapadne alijanse, slobodno možete počiniti genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, ali ako to sve učinite i nalazite se na suprotnoj strani, onda ćete odgovarati.
Pročitajte još:
* Karadžiću 40 godina, kriv za genocid u Srebrenici
* "Presuda Karadžiću opravdava NATO agresiju"
* "Polako se topi mit o Srbima kao glavnim krivcima za zločine"
* "Karadžić nije kriv, Rusija da zaustavi farsu zvanu Haški tribunal"
Ili uz SAD, ili u zatvor
Zar zaista neko može da veruje da bi se Karadžić suočavao sa 40-godišnjom kaznom zatvora da je služio interesima SAD na Balkanu? Indonezijski diktator general Suharto izveo je ne jedan već dva masakra tokom svoje karijere i broj ubijenih prelazio je milion ali on je umro kao slobodan čovek u 86. godini. Za razliku od Karadžića, Suharto je bio favorit Stejt departmenta, tvrdi Klark.
- Međunarodni sud za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji veoma je dobro radio na presudama protiv Srba, ali je odbio da podigne optužnice protiv lidera i zvaničnika NATO-a za ratne zločine počinjene tokom nelegalnog bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. Na pitanje zašto sud ne razmatra zločine NATO-a, tadašnji glavni tužilac Tribunala u Hagu Karla del Ponte je odgovorila da je to onda bila "savršena pravda“.
Deo problema za optužnicu protiv zapadnih lidera je, smatra Klark, i to što Međunardni krivični sud nije uveo amandman na svoj Rimski statut kako bi pod njegovu nadležnost došao i "rat protiv agresije".
- Ono što sada imamo jeste sistem međunarodne pravde prema kojoj oni koji počine ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid bivaju progonjeni samo ako su "zvanični neprijatelji" SAD, ali ljude koji započinju ratove štiti imunitet. Tako je Karadžić, koji je prema optužnici odgovoran za smrt nekoliko hiljada ljudi, osuđen na 40 godina zatvora, a odgovorni za više miliona mrtvih započinjanjem rata protiv agresije ostaju slobodni da se bogate i da počinju nove vojne sukobe. - ukazuje Klark za "Raša tudej".
