Evropa nesposobna da se brani!
U Briselu se život vraća u normalne tokove dan posle terorističkih napada na aerodromu i u metrou, ali javnost je u šoku ne samo zbog velikog broja žrtava već i usled opšteg saznanja da se u Evropi mir završio.
Kao i u novembru prošle godine posle atentata u Parizu, otvoreno je pitanje zašto su obaveštajne službe podbacile i zašto evropski građani redovno posle napada gledaju snimke terorista kako dolaze na mesto gde će masakrirati nedužne ljude.
Francuska je u vreme predsednika Nikole Sarkozija (2007- 2012), otpustila 12.000 policajaca po receptu neoliberalne ekonomije po kome država mora da štedi, a sve da se privatizuje uključujući i sektor bezbednosti. Situacija u francuskoj uoči novembarskog masakra bila je takva da je policija morala da po potrebi iznajmljuje vozila od privatnih firmi po sistemu rentakar.
Pročitajte još:
* Nova racija u Briselu: Uhvaćen Abdeslam?
U Belgiji je situacija još gora jer je reč o federalnoj državi u kojoj se frankofonski Valonci i Flamanci ne podnose, u kojoj ima šest regionalnih parlamenata, tri službena jezika (nemački, flamanski i francuski), 193 centra lokalnih policija, a grad Brisel ima 19 nezavisnih komuna.
Posle napada u Parizu, Belgija je iz državnog budžeta dodala 400 miliona evra za rad obaveštajnih službi, a stručnjaci sada otvoreno govore da ove službe kao i policija hronično pate od nedostatka novca. Belgijska obaveštajna služba ima samo 600 agenata što je smešno s obzirom na njenu veličinu.
Evropski FBI
Francuski premijer Manuel Vals juče je došao u ranije zakazanu posetu Briselu. On je ponovio da je potreban zajednički evropski odgovor teroristima. Francuski mediji su preneli brojne analize u kojima dominira poruka da je Evropi potreban evropski federalni istražni biro po uzoru na američki FBI.
- Da bi se prisluškivao i pratio jedan građanin tokom 24 sata potrebno je 36 agenata - objašnjavaju francuski analitičari dodajući da ni britanska obaveštajna služba nema taj kapacitet.
Pored svega, Belgija je odavno postala središte za trgovinu oružjem. Svake godine belgijska policija zapleni 6.000 cevi, isto koliko i Francuska koja ima šest puta više stanovnika. Veći deo oružja potiče sa Balkana, iz zaliha preostalih posle raspada Jugoslavije.
Za sprečavanje terorista potrebno je da policije evropskih država i SAD promene metode i da se vrate na klasične načine infiltriranja i nalaženja saradnika u terorističkim krugovima. Na to je prošle godine upozorio Vilijam Bini, bivši visoki oficir NSA (Američke obaveštajne agencije) koji je predvideo nove napade u Evropi. Masovno praćenje preko interneta dovodi samo do toga da su službe zasute cunamijem podataka iz kojih ne mogu da izdvoje one koji su bitni.
Najava iz Bosne: Idu crni dani
Džihadistički portal na
bošnjačkom jeziku Vijesti umeta objavio je vest o terorističkim napadima u Briselu i najavio "crne dane krstaškim zemljama od Islamske države zbog neprijateljstava i borbe koju vode protiv nje".
- Nekoliko vojnika Hilafeta je krenulo u napad opasani eksplozivnim pojasevima, noseći sa sobom eksplozivne uređaje i kalašnjikove, napadajući precizno odabrane mete u Briselu. Ono što sledi biće još žešće i gorčije - navodi se na ovom portalu koji objavljuje medijski materijal Islamske države.
Čak i da se sada povećaju budžeti obaveštajnih službi, potrebno im je vreme da se reformišu i postanu efikasne. Vremena, međutim, nema i svima je jasno da je Evropa nemoćna.
Potera za glavnim bombašem
Belgijski državni tužilac Frederik van Lev saopštio je danas da se za trećim atentatorom sa briselskog aerodroma još traga. Iz njegovog saopštenja proističe da su uhapšene dve osobe osumnjičene za napade i da među njima nije vođa Nažim Lahraui.
Izbegao tri napada
Belgijski fudbalski reprezentativac Džejson Denajer u poslednjih 10 dana čak tri puta je izbegao terorističke napade. Igrač Mančester Sitija na pozajmici u Galatasaraju, prvo je 13. marta nekoliko minuta po završetku utakmice u neposrednoj blizini stadiona Majis u Ankari preživeo auto-bombu. Šest dana kasnije, bombaš samoubica izveo je napad u Istanbulu u blizini mesta gde Denajer stanuje.
U Brisel je na pripreme reprezentacije Belgije stigao dan uoči terorističkog napada.
Tužilac je precizirao da su napade počinili braća Kald i Ibrahim Al Bakraui. Ibrahim je sebe i putnike razneo eksplozivom na briselskom aerodromu, dok je Kald to isto učinio u metrou. Treći osumnjičeni, Nažim Lahraui, preživeo je jer mu se na aerodromu nije aktivirala bomba u torbi koja je sadržala najviše eksploziva.
Lahraui je bio saučesnik u organizovanju prošlogodišnjeg napada islamskih terorista u Parizu, zajedno sa vođom ćelije Salahom Abdeslamom, koji je nedavno uhapšen u Belgiji.
Bliznakinje ostale bez majke
Peruanka Adelma Tapia Ruiz (37) je prva identifikovana žrtva napada. Ona je živela u Briselu, a na aerodromu je bila sa suprugom Kristofom Delkambeom, Belgijancem, i četvorogodišnjim bliznakinjama. Devojčice nisu povređene, jer su izašle da se igraju neposredno pre eksplozija.
Njen brat Fernando Tapia kaže da je Adelma planirala da putuje za Njujork, gde je trebalo da poseti sestru.
Prema navodima tužioca u napadima na aerodromu i u metrou poginula je 41 osoba, a više od 270 je ranjeno.
Takođe je precizirano da je zahvaljujući informacijama taksiste koji je prevozio teroriste na aerodrom policija u stanu odakle su oni krenuli pronašla još 15 kilograma eksploziva, hemikalija i eksera spremnih za samoubilačke pojaseve. Objašnjeno je da su teroristi greškom pozvali manje taksi vozilo, a ne kombi, pa zato tolika količina eksploziva nije mogla biti prebačena do aerodroma.
Belgijski federalni tužilac izjavio je da je Ibrahim Bakraui ostavio oproštajnu poruku u kompjuteru koji je pronađen u kanti za đubre. Terorista je naveo da se oseća sve nesigurnije i da strahuje da će završiti u zatvoru.
