Narod je uzdrmao favorite
Ako se obistine prognoze da će socijalista Berni Sanders ubedljivo potući Hilari Klinton na partijskim izborima u Nju Hempširu 9. februara, trka za predsedničku nominaciju Demokratske partije postaje sasvim nepredvidiva. Naime, Hilari Klinton jeste pobedila u Ajovi, ali za manje od jednog procenta glasova i pokazuju se velike slabosti u kampanji favorita demokrata.
Na drugoj strani i u Republikanskoj partiji je veoma zanimljivo. Apsolutni favorit Donald Tramp je neočekivano izgubio od teksaskog senatora Teda Kruza i ukoliko kiksne ponovo u Nju Hempširu mogao bi da se nađe u ozbiljnom problemu. Ne samo da Tramp nije pobedio, već je samo procenat manje osvojio senator s Floride Marko Rubio. Olakšavajuća okolnost za Trampa jeste što ankete pokazuju da će na sledećem koraku pobediti lako jer je razlika između njega i drugoplasiranog Rubija prevelika.
Ćutanje Obame
Favoriti su pokazali ranjivost. Republikanci sve više klize udesno i ksenofobiju. A i na levici se pokazalo da su građani željni svežih političkih ideja. Tačno je da veliki novac igra veliku ulogu, ali je tačno i da je aktuelni predsednik Barak Obama 2008. pobedio kao autsajder. Razlike između levice i desnice se produbljuju. I ko god da pobedi s takvim jazom biće teško upravljati zemljom. Ćutanje Obame je takođe zanimljivo i ostaje da se vidi da li će predsednik podržati socijalistu Sandersa ili Klintonovu.
Demokratska partija strahuje da bi trka između Hilari Klinton i vermontskog senatora Bernija Sandersa mogla da bude toliko žestoka da nijedno od njih dvoje ne osvoji dovoljan broj mandata za partijsku nominaciju. Ako bi se to dogodilo, partija bi mogla da posegne za takozvanom vanrednom koferencijom na kojoj bi mogle da učestvuju ugledne demokrate koje se izvorno uopšte nisu kandidovale.
Razmišlja se o nekoliko imena. U prvom redu od potpredsedniku SAD Džou Bajdenu koji bi se kandidovao da ga u tome nije sprečila smrt sina baš u vreme kada je trebalo da donese odluku o izlasku na izbore. Pominje se i aktuelni državni sekretar Džon Keri koji je već bio predsednički kandidat 2004. godine kada je izgubio od Buša mlađeg.
Epilog ove drame ni naizgled nije na vidiku, ali je jasno da se američko biračko telo deli na dve vrlo tvrde, a neki bi rekli i ekstremne frakcije. Kod republikanaca su trojica vodećih kandidata jaki konzervativci, pripadnici pokreta Čajanka, dok se Demokratska partija prvi put otvorila za nominaciju čoveka koji sebe naziva socijalistom, što desnica u SAD poistovećuje s komunizmom.
A čitave izbore bi lako mogao da još uzburka Majkl Blumberg, bivši gradonačenik Njujorka i milijarder koji je priznao da razmišlja da se u trku uključi kao nezavisni kandidat. On ima ugled, novac, reference i bez obzira na to što ga niko ne vidi kao stanara Bele kuće, on bi mogao vrlo lako da otkine veliki broj glasova nekome od vodećih kandidata demokrata i republikanaca. U svakom slučaju, na delu je najneizvesniji politički maraton u modernoj američkoj istoriji.
