Cipelom na Buša: Čovek koji je ponizio Ameriku

Psu, ovo ti je za iračke udovice i siročad, uzviknuo je 14. decembra 2008. mladi irački novinar Muntadar Al Zaidi bacivši cipelu na američkog predsednika Džordža Buša za vreme jedne konferencije za štampu u Bagdadu.

Irački heroj: Muntadar al Zaidi

Snimak američkog predsednika koji se saginje da bi izbegao neobični projektil obišao je svet, a Al Zaidi za samo nekoliko sati postao planetarni junak koji je ponizio i ismejao predsednika najmoćnije države sveta.

Usledilo je hapšenje, mučenje, osuda na tri godine zatvora i puštanje na slobodu posle godinu dana. Na sudu je tvrdio da ga niko nije nagovorio da gađa američkog predsednika. Učinio je to sam na konferenciji za štampu na kojoj je novinarima unapred rečeno da ne mogu da postavljaju pitanja, a Buš izjavio da je u Iraku uspostavljena demokratija.

Američka administracija očigledno je shvatila da ne treba povećavati štetu praveći od Al Zaidija mučenika i glasnogovornika svih onih koji pate zbog američke osvajačke politike. Munatadar Al Zaidi sada ima 31 godinu, živi u Bejrutu, često dolazi u Švajcarsku koja mu je dala azil. Na konferenciji istraživačkih novinara u Ženevi, u društvu nekoliko saradnika, ovaj tridestogodišnjak, čija smirenost prevazilazi njegovo životno doba, delovao je - usamljeno.
 

Imali ste vremena da bacite obe cipele na Džordža Buša. Kako objašnjavate da obezbeđenje u američkog predsednika ili iračkog premijera nije brže reagovalo?
 

- Nisu brže reagovali jer su glupi. Prvo se na mene bacio jedan kolega novinar-dopisnik. U tom trenutku bio sam spreman da umrem. Mislio sam da su to moji poslednji trenuci.
 

U zatvoru su vas mučili, kako ste sada?
 

- Što se tiče mog zdravlja, došao sam u Švajcarsku i dobio negu za soje oči i zube. Još svakodnevno osećam posledice mučenja. Slomili su mi nos, rebra, tukli po leđima, stomaku, licu, svuda... Pitali su me uvek isto - zasto sam gađao Buša kad on hrani moju zemlju.
 

Postali ste heroj. Saudijski biznismen obećao je poklon od 10 miliona dolara za vašu cipelu koju je uništila američka antiteroristička jedinica, obećana vam je ruka jedne 20-to godišnje udavače...
 

- Da, čuo sam o svemu tome, ali mogu da vam kažem da nijedna žena, nijedan dolar od svih tih "nagrada". Po izlasku iz zatvora dobio sam razna obećanja za novčanu pomoć. Nažalost, ispostavilo se da je sve laž. Želeo sam da pokrenem fondaciju koja bi pomagala siročad i samohrane majke u mojoj zemlji. Do sada nismo skupili dovoljno novca da bismo počeli. Očekujem da se jave oni koji me podržavaju.
 

Zašto nije usledila pomoć?
 

- Kada sam bacio cipelu na bivšeg američkog predsednika, ništa nisam očekivao zauzvrat. Morao sam da osvetim svoj narod koji je bio okupiran, masakriran, ponižen. Učinio sam to jer je Buš zločinac, ubio je million ljudi u Iraku. Mislim da je pomoć koju su mi mnogi najavljivali izostala jer je na njih usledio američki pritisak. Leđa mi je okrenula čak je i redakcija televizije za koju sam radio. Učinili su to zbog pritiska jer sam bio zaposlen kod njih, a u isto vreme osnovao fondaciju čiji je cilj između ostalog i pokretanje tužbe protiv SAD zbog ratnih zločina. Očigledno da niko nema hrabrosti da se suprotstavi Amerikancima pomažući Al Zaidiju.
 

Vi ste šiit, a u Iraku plamte sukobi između šiita i sunita.
 

- Da ja sam šiit, ali sam pre svega musliman, a pre svega toga - ja sam čovek.
 

Kažete da želite da kaznite SAD, zar to nije utopija?
 

- Nije. Ponizio sam Buša bacivši cipelu na njega - sagnuo je glavu. To je doprinelo da se sve frakcije ujedine i budu jedinstvene u podršci koju su mi dali.

Imate li političkih ambicija?
 

- Nisam levom rukom udario Buša da bih dao svoju desnu ruku Obami. To je sigurno. Sve dok su američke okupacione snage na iračkom tlu, svaka politička saradnja je uprljana tom okupacijom.
 

Kako žive ljudi u Iraku? Da li su izgubili nadu u bolji život?
- Iskreno rečeno, irački narod živi pod okupacijom, korupcijom, lažima. Svi zakoni se svakodnevno gaze. U Basri i u drugim regionima rađa se mnogo dece sa deformitetima posle bombardovanja osiromašenim uranijumom u dva navrata 1991. i 2003. Narod i ne razume uzroke jer je toliko zaokupljen svakodnevnim problemima - nema vode, nema struje, ljudi su gladni...
 

Po vašem mišljenju, da li je u pitanju rat protiv islama?
 

- Pre svega to je rat protiv ljudi, protiv čovečnosti, protiv slobode. Islam je deo toga.
 

Da li mislite da je problem u tome što Arapi imaju naftu?
 

- Mi znamo kako su stvari stajale posle 1945. Sve socijalističke zemlje bile su smatrane za crnog đavola, za oličenje zla. U ono vreme Amerikanci su govorili sve najgore o Rusima, da Rusi predstavljaju opasnost za Amerikance koji samo žele da mirno žive u svojoj zemlji. Na tu temu snimali su brojne holivudske filmove. Sada su promenili priču i kao neprijatelj označen je islam. Isto oružje koje su upotrebljavali ranije upotrebljavaju sada. Nekad su podsticali levičarski ekstremizam, a sada islamski ekstremizam.
 

Bivša Jugoslavija raspala se u građanskom ratu kao što se sada raspada Irak podeljen na sunite i šiite. Kao i mi, doživeli ste sankcije, bombradovani ste osiromašenim uranijumom. Vidite li sličnost sudbine Iraka i Balkana?
 

- Amerikanci podstiču podele država po verskoj, etničkoj i drugim osnovama, što im daje povod za vojnu intervenciju. To se desilo u Jugoslaviji, to se desilo u Avganistanu i Iraku. Nažalost, uvek imaju pomagače u zemlji. To je peta kolona koja služi Amerikancima.
 

Bili ste vrlo mladi kada ste počeli da radite kao TV reporter izveštavajući svakodnevno sa mesta atentata i pokolja. Šta vam je bilo najteže?
 

- Ono što sam video, nikad neću zaboraviti. Koliko puta sam ugasio kameru da bih prestao da radim svoj posao i pomogao ljudima da izvuku žrtve iz ruševina. Sakupljao sam delove tela iz ruševina...Izveštavao sam i o Faludži. Niko nije mogao da uđe ni izađe iz grada, jer su ga Amerikanci zatvorili. Okružili su grad i pucali na svakoga ko bi se pomerio na ulici, imao kameru ili ne. Zatim su uništili zgrade i sve koji su bili u njemu - decu, žene... Izveštavao sam o američkim masakrima u Sadr sitiju (predgrađe Bagdada), snimio reportaže o ženama koje su Amerikanci silovali, o masakrima čitavih porodica.
 

Koja je vaša poruka novinarima?
 

- Pozivam sve slobodne novinare na svetu da se bore protiv američke hegemonije i pitaju za objašnjenje šta se dešava u Iraku. Pozivam ih da se priključe Al Zaidi fondaciji. Na sajt sam stavio više fotografija žrtava nasilja. Ljudi iz celog sveta me kontaktiraju.
 

Našim čitaocima?
 

- Želim ljudima iz bivše Jugoslavije da se vrate mirnom zajedničkom životu između svih zajednica, svih vera, daleko od ekstremizma, bilo islamskog, bilo hrišćanskog.