Sa Gadafijem je bilo loše, ali danas je još gore
Ekstremizam u Libiji preti celom regionu. Prvobitni optimizam zamenili su strah i užas.
Kada je bivši libijski lider, pukovnik Moamer Gadafi, izvučen iz kanalizacione cevi u rodnom gradu Sirtu i potom ubijen u rukama pobunjeničkih snaga u oktobru 2011. godine, veći deo sveta je na ta dešavanja gledao sa optimizmom, kao na kraj 42-godišnje diktature i na šansu za državu da krene napred.
Međutim, u realnosti je vakuum moći, koji je ostao nakon pada Gadafijevog režima, zajedno sa ogromnim zalihama oružja koje su ostale nezaštićene i na raspolaganju mnogima, stvorio sigurnosnu noćnu moru koja nastavlja i danas da preti ovom regionu. Život u Libiji za vreme Gadafija je bio loš, za život u današnjoj Libiji može se reći da je još gori.
Umesto diktature, došli džihadisti
Libija je blokirana u stanju dugog i krvavog građanskog rada, kome se ne nazire kraj. Posledice libijskog kolapsa ne mogu da budu teže. Kao što je bio slučaj u Siriji, Iraku, Avganistanu, Jemenu i u drugim zemljama, raspad Libije i odsustvo vladavine zakona omogućili su jačanje nasilnih islamističkih ekstremističkih grupa, naročito Islamske države.
Za Islamsku državu kontrola Libije je od velike strateške važnosti. Pored Sirije i Iraka, Libija preostaje jedina teritorijalna ispostava džihadista. Libija se urušila i bez opšteg pomirenja dve rivalske vlade, Islamska država i Al Kaida i dalje će da jačaju svoje uporište u toj državi.
Sada je vreme da međunarodna zajednica radi sa obe strane kako bi se rešila sporna pitanja. Kao što se vidi na drugim mestima, posledice neuspeha su prevelike za Libiju i region.
