Sprema li se Rusija za rat sa NATO-om?
Poznati vojni analitičar TASS-a, Viktor Litovkin, kaže da se Rusija, reorganizacijom Armije, priprema da predupredi rat sa NATO-om, kako niko od zapadnih "usijanih glava" ne bi došao u iskušenje da testira rusku odbranu.
Rusija će, kako je izjavio ministar odbrane Sergej Šojgu, ove godine da formira tri nove divizije. U skladu sa tim, planira se uređivanje rejona za trajno razmeštanje jedinica, opremanje poligona, smeštaj za tehniku i izgradnja kasarni. Eksperti smatraju da je koncentracija trupa na zapadu države deo priprema za rat s NATO-om.
U okviru vojne reforme ruske Vojske, koja je započeta 2009. godine doneta je odluka o reorganizaciji tenkovskih i motostreljačkih divizija kopnene vojske u kompaktnije brigade.
Faktički, radilo se o odustajanju od sovjetske strukture tipa "četa - puk - divizija", nasleđene iz vremena masovnih tenkovskih operacija u Drugom svetskom ratu.
"Epizodni slučaj" obaranja Su-24
Po dolasku Sergeja Šojgua na čelo Ministarstva reforma je krenula u drugom pravcu. Agresivna spoljna politika Kremlja, pripajanje Krima i ratni sukob na jugoistoku Ukrajine doveli su do naglog zaoštravanja odnosa između Rusije i NATO-a.
Severnoatlantski pakt razvija saradnju sa Ukrajinom i Gruzijom, razmatra molbe svojih "novih članica" iz bivše sovjetske sfere uticaja o trajnom razmeštanju trupa Alijanse na njihovoj teritoriji.
Rusija (zasad neuspešno) nastoji da izgradu vazdušnu bazu u Belorusiji; u Kalinjingradskoj oblasti su razmešteni raketni sistemi "Iskander". Obe strane (jedna na zapadnom, druga na istočnom pravcu) stalno izvode "vanredne" i "planske" manevre.
Učešće Rusije u ratu u Siriji dovelo je do direktnog, mada epizodnog sudara sa snagama NATO-a i obaranja bombardera Su-24 iznad sirijsko-turske granice.
"Treba nam milion vojnika"
Stara struktura podrazumevala je da brigade imaju samo lako naoružanje. Brigade su, kao bataljoni, brojale 300-350 ljudi. Na motostreljačku brigadu dolazio je jedan tenkovski bataljon, dakle 90 tenkova.
Takva struktura nije obezbeđivala neophodnu odbranu po dubini na onim pravcima gde su mogući tenkovski napadi, jer današnji rat podrazumeva pre svega udar iz vazduha. Zato se moraju pojačati sistemi protivvazdušne odbrane u kopnenoj vojsci. To se pogotovo odnosi na zapadni pravac, gde može da se pojavi ozbiljan protivnik, a on već danas ima odlučujuću prednost: u tenkovima 4-5 puta, a u avionima i do 10 puta.
Sovjetski Savez nekad je imao 62.000 tenkova, a Rusija ih danas ima 12.000. Niko ne namerava da poveća broj tenkova, kao ni brojno stanje vojske, već se menja struktura.
- U Rusiji danas ima približno 870.000-900.000 vojnika, a treba da ih bude milion. Neophodno je racionalno raspoređivanje tih trupa na najugroženijim pravcima - zaključuje analitičar Litovkin.
