Haški sud plaća svedočenja
Haški tribunal isplaćuje svima koji svedoče u postupcima pred tim sudom, dve vrste finansijske pomoći - dnevnice koje pokrivaju troškove njihovog boravka u Hagu i posebnu naknadu zbog odsustva s posla i neostvarivanja zarade.
Iako Tribunal obezbeđuje kompletan put, smeštaj, prevoz do zgrade suda, hranu i piće, svedoci imaju pravo na dnevnice za "usputne troškove“ koje mogu da imaju za vreme boravka u Hagu.
Pored toga, prema pravilima haškog suda, naknada za odsustvo sa posle, plaća se za period putovanja i boravka u Hagu, a iznos se utvrđuje prema stopi minimalne plate Ujedinjenih nacija u zemlji porekla svedoka.
Kako objašnjavaju u Službi za žrtve i svedoke Tribunala, ta naknada je zamišljena kao kompenzacija za izgubljenu zaradu, ekonomski gubitak i troškove koji nastaju u vreme odsustva svedoka od kuće i u proseku dnevno iznosi 30 evra.
Ukoliko pak svedok smatra da naknada za odsustvo nije dovoljna da pokrije gubitke i ako se zbog toga nađe u težim finansijskim neprilikama, on od Sekretarijata suda može da traži i naknadu zbog "izuzetnih gubitaka“, ali to mora i da dokaže, propisiju pravila ovog Tribunala.
Među 6.000 svedoka koji su dali iskaz pred Tribunalom bilo je ljudi svih zanimanja - od poljoprivrednika, preko novinara do najviših državnih i međunarodnih zvaničnika.
Tribunal svedocima, pored hrane i smeštaja, obezbeđuje vozača koji ih vozi od hotela do suda svaki dan svedočenja. U pravilima ponašanja, ističe se pak, da sud ne snosi troškove "luksuziranja" u hotelu, kao što je korišćenje mini bara, telefona i televizije, jer smatra da su te usluge "veoma skupe“.
U slobodno vreme, svedok može po želji da "istražuje Hag“, poseti rodbinu ako je tamo ima, ali nikako u hotelu ili njegovoj blizini, dok sa drugim licima razgovori nisu preporučljivi, naročito ne o svrsi boravka ili samom svedočenju. Po završetku svedočenja, svedok se "što pre“ vraća kući, a na aerodrom ga vozi vozač i prati do izlaza za let.
Posle svedočenja u Tribunalu, Služba po potrebi ostaje u kontaktu sa svedokom, i kako navode u toj instituciji, pomaže im da prevaziđu negativna iskustva pojavljivanja i svedočenja pred sudom, jer očevicima i žrtvama zločina ipak nije lako ne samo da se odluče da svedoče već i da sa tim kasnije žive.
