Island: Vulkani prete?

Britanski naučnici smatraju da je erupcija islandskog vulkana koja je proteklih mesec dana zagorčavala život milionima putnika u aviosaobraćaju možda tek početak vulkanskih aktivnosti koje bi, idućih nekoliko decenija, mogle da otežaju život u Evropi.

Naučnici su rekonstruisali vremenski redosled 205 erupcija na Islandu u poslednjih 1.100 godina i zaključili da se one događaju u vremenski pravilnim ciklusima - desetine godina mirovanja, a onda decenije aktivnosti.

Osim vulkana Ejafjalajokula, još najmanje tri velika islandska vulkana uskoro bi mogla da postanu aktivna - Grimsvotn, Hekla i Askja.

Tor Tordarson, vulkanolog sa Univerziteta Edinburg, upozorava da se "učestalost erupcija islandskih vulkana povećava i smanjuje u ciklusima koji traju oko 140 godina".

"Pri kraju 20. veka bili smo u mirnom razdoblju, a sada bi moglo nastupiti vreme učestalih erupcija islandskih vulkana", smatra Tordarson.

Njegove procene poklapaju se sa najnovijim upozorenjima da bi erupcija Ejafjalajokula mogla potrajati nekoliko godina.

Tri vulkana koja bi mogla postati aktivna veći su od vulkana Ejafjalajokule i svi su u prošlosti imali erupcije sa katastrofalnim posledicama.

Hekla se aktivirao 20 puta od 1874. godine, izbacivši oko osam kubika lave.

Poslednja, manja erupcija bila je 2000. godine, a geolozi su zabeležili da se na njegovom vrhu topi sneg, što je možda predznak nove erupcije.

Grimsvotn, drugi visoko aktivan vulkan, leži ispod velikog ledenika Vatnajokul. On je bio aktivan 1996. pa se otopio veći deo ledenika i prouzrokovao veliku poplavu.