Kijev se boji i mrtvog generala
U Moskvi je umro načelnik spoljne obaveštajne službe Ministarstva odbrane (GRU) general Igor Sergun u 59. godini.
Pod njegovim komandovanjem GRU je povratio slavu presudnom ulogom u povratku Krima matici i u ratu na Donbasu, pa je njegova smrt izazvala lavinu histeričnih teorija zavere u ukrajinskim i zapadnim medijima koji tvrde da je reč o uklanjanju svedoka politike predsednika Vladimira Putina.
Služio u Jugoslaviji
General Sergun bio je na listi ruskih državljana kojima je EU uvela personalne sankcije. Njegova karijera obavijena je velom tajne, ali se zna da je služio u bivšoj Jugoslaviji i Albaniji.
Zamajavanje javnosti
Teorije zavere povodom smrti generala Serguna u Ukrajini uhvatile su maha i stoga što je 27. decembra od srčanog udara umro general Vazdušno-desantne vojske Aleksandar Šuškin (59), jedan od komandanata krimske operacije. Naime, režim u Kijevu već dugo zamajava svoju javnost pričom da će povodom krimske operacije biti otvoren krivični proces u Haškom tribunalu, a sada i da je general Sergun mogao da bude važan svedok protiv ruskog državnog vrha.
Saučešće Putina
Saučešće porodici generala Serguna uputili su predsednik Putin i ministar odbrane Sergej Šojgu.
- Ceo život posvetio je službi otadžbini i oružanim snagama. Kolege i potčinjeni znali su ga kao pravog bojevog oficira kompetentnog komandira. Uvažavali su ga zbog profesionalizma, tvrdog karaktera i čestitosti - navedeno je u telegramu objavljenom na sajtu predsednika Putina.
Ukrajinski mediji pozvaju se na zapadne da je privatna britanska kompanija Belingket predala holandskom tužilaštvu materijale u kojima je poimence navedeno 17 ruskih oficira koji su navodno učestvovali u obaranju malezijskog aviona sa oko 300 putnika i članova posade raketama PVO kompleksa BUK M1 kod Donjecka 2014. Iako se ispostavilo da je reč o novinarskoj patki, dalje se tvrdi da je general Sergun znao ko je raketni kompleks dostavio na Donbas i ko je dao naređenje, a ko ispalio raketu.
General Igor Sergun je za života plašio neprijatelje Rusije, koji ga se očito boje i mrtvog. Na čelo GRU general Sergun došao je 26. decembra 2011. kada je njegov prethodnik Aleksandar Šljahturov otišao u penziju. Već sledeće godine Sergun je unapređen u čin general lajtnanta, a 2015. postao je general pukovnik. Uzlet u karijeri dogodio se vreme kada se zapad sukobio sa Rusijom, a GRU povratio sjaj koji ga je pratio kroz istoriju.
Opasniji od satelita
Od raspada Sovjetskog Saveza uloga GRU svela se na brojanje tenkova u državama duž ruske granice. Međutim, struktura je sačuvana i GRU je preuzeo glavnu ulogu čim se dogodila ukrajinska kriza. Razvedčiki (agenti) i specnazovci (pripadnici jedinica za specijalne operacije) GRU prekrasno su vladali informacijama na terenu, posebno iza leđa neprijatelja, i presudno uticali da krimska operacija protekne gotovo bez ispaljenog metka (poginuo je jedan ukrajinski oficir). Kada se razgoreo rat na Donbasu pokazalo se da Armija Donjecke i Luganske Narodne Republike zna svaki položaj i pokret već odavno identifikovanih jedinica kijevskog režima.
Sve što nije moglo da se vidi iz satelita javljali su svuda prisutni razvedčiki GRU s teritorije pod kontrolom kijevskog režima. Nikada se nije dogodilo da makar manja taktička jedinica prođe kroz neko selo na putu ka liniji fronta, a da za to odmah ne saznaju komande u Donjecku i Lugansku. Pri tom, strašni gubici ukrajinskih jedinica i artiljerije vezuju se za odlično poznavanje njihovih položaja, bilo da su maskirani ili sakriveni između stambenih blokova.
Smatra se da je veliku ulogu GRU odigrao u prebezima i na "ratnoj pijaci", kada su ukrajinski vojnici i oficiri za male pare prodavali oružje, pa čak i tenkove.
