Vratite nam Keti Ešton, ova je k'o tocilo!
Čisto da ne zaboravimo da još uvek postoji jer su je događaji na drugom kraju planete bacili u zapećak - Evropska unija nas je prvih dana ove godine počastila novom budalaštinom, još jednom u dugom nizu, uvijenom u celofan prošlogodišnjih "dostignuća". I to iz pera šefice evropske diplomatije Federike Mogerini (41), mladog jastreba nekadašnje italijanske Komunističke partije, zadužene uglavnom za iznošenje istih.
Shodno idealima iz mladosti, kojih se nije rešila ni prelaskom kod italijanskih demokrata, Mogerinijeva je na svom blogu iznela evropske uspehe u 2015. godini u koje ne bi poverovale ni ovdašnje starlete. A ta uspešna "taština praznine" izgleda, kako tvrdi, otprilike ovako: sporazum o iranskom nuklearnom programu, odgovor na izbegličku krizu, ujedinjena borba protiv terorizma, pregovori o mirovnom rešenju za Libiju, razgovori o završetku sukoba u Siriji, jačanje odnosa EU i Afrike, kao i prijateljstva sa Kubom i Latinskom Amerikom...
Mogerini, kao i većina evropskih poslenika, živi u nekoj paralelnoj stvarnosti. Usled toga, verovatno nije primetila da od sporazuma o iranskom nuklearnom programu za sada stoji samo “s” jer Iranci u međuvremenu ugovaraju sa Rusima isporuku uranijuma u zamenu za raketne sisteme S-400. A tek zajednička borba protiv terorizma - da nije tužno bilo bi smešno: dok Rusija bombarduje položaje džihadista u Siriji, SAD ih naoružavaju, a Turska od njih kupuje naftu.
Odgovor na izbegličku krizu je bez presedana - toliko je bio efektan da se Šengenska zona raspala za tri meseca u pokušaju da se evropske zemlje zaštite od priliva migranata koje su u početku “dočekivali” suzavcem i vodenim topovima, a kasnije i žičanim ogradama. Osim što planiraju da im, kao u konclogorima, oduzimaju lične vrednosti, većina Evropljana je, kako vole da kažu, “ograničila” broj izbeglica koje može da primi. Time su samo produžili vreme koje će utrošiti na njihovo zbrinjavanje, a o novcu za ponovno postavljanje graničnih punktova da ne govorimo.
Međutim, najveća glupost koju je Mogerinijeva predstavila kao evropsko dostignuće jeste Briselski sporazum između Srbije i samoproglašenog Kosova, ili eufemistički, Beograda i Prištine. Kakvo je to dostignuće kada pet članica iste te EU ne priznaje postojanje jedne od strana potpisnica tog Sporazuma? I da li se to može nazvati uspehom posle debakla doživljenog u Unesku povodom zahteva za prijem Kosova u stalno članstvo te međunarodne organizacije? Ili posle odustajanja Austrije da aplicira kod nadležnih institucija kako bi samoproglašeno Kosovo dobilo zaseban pozivni telefonski broj?
Očigledno, Mogerinijeva nema pojma ni šta priča ni šta radi, ako uopšte nešto radi. Zato, vratite nam Keti Ešton, bar je izgledala kao matora guvernanta, pa smo znali šta o nama misle. Ova nova je k'o tocilo!
