Tursko carstvo vraća se na Balkan?
Posle dvodnevne posete turskog premijera Ahmeta Davutoglua Srbiji, ponovo se otvorilo pitanje širenja uticaja Turske na Balkan. Provokativnim izjavama, za koje je uvek potrebno dodatno tumačenje, turski zvaničnici i sami doprinose priči o neoosmanizmu, obnovi uticaja Turske na prostore nekadašnjeg osmanskog carstva.
- Balkan je kao čorba u koju mi želimo da stavimo lep začin kako bi bila još ukusnija - rekao je Davutoglu u ponedeljak, prvog dana svoje posete Beogradu.
Srpski premijer Aleksandar Vučić izbegao je da protumači reči svog gosta, pravdajući se da "beži od metafora jer one mogu da se tumače na različite načine".
Šta bi mogao da bude "turski začin u balkanskoj čorbi" pitali smo Živadina Jovanovića?
- To je izraz otvorene pretenzije Turske da je Balkan njena interesna zona i da jedino Ankara zna pravi smisao Balkana kao "čorbe" izmešanih naroda. Začin bi bilo prihvatanje Turske kao faktora na području koja ona tretira kao svoju interesnu zonu. Poruka i Evropi i svim drugim faktorima koji bi želeli da imaju primat na Balkanu - odgovara bivši jugoslovenski ministar inostranih poslova.
Kada je oktobra 2013. tadašnji turski premijer, a danas predsednik Redžep Erdogan u Prizrenu uzviknuo: "Turska je Kosovo, Kosovo je Turska", srpski predsednik Tomislav Nikolić je zbog "agresije bez oružja" tražio izvinjenje Ankare. Beograd je tada i zamrznuo učešće u Trileterali, ambiciozno zamišljenoj saradnji Srbije, BiH i Turske.
Premijer Vučić je, međutim, nastavio intenzivnu saradnju sa Ankarom, započetu još u vreme predsednika Borisa Tadića, insistirajući na turskim investicijama u posustalu srpsku privredu.
Analitičari upozoravaju da i kroz ekonomsko prisustvo Ankara širi neoosmanski uticaj, pogotovu fokusiran na područja sa dominantnim muslimanskim stanovništvom - BiH, Sandžak i Kosovo.
- Nije tajna jer su i najviši predstavnici Turske u više navrata objavili da je cilj Turske na Balkanu obnova neoosmanizma i vraćanje Turske u one delove Balkana koje je otomanska imperija u prošlosti držala pod okupacijom. Oni procenjuju da im narasla vojna i ekonomska moć Turske daje za pravo da taj povratak i ostvare u 21. veku i to pre svega kroz ekonomiju, politiku, kulturu, ali i na religijskom planu, koristeći islam za koji veruju da je u ekspanziji - objašnjava Jovanović.
Svojevremeno su kružile informacije da Turska ima obezbeđena sredstva za otvaranje više stotina turskih islamskih kulturnih centara. Jedan takav bio je dogovoren za vreme Tadića, nedaleko od Beograda, pored auto-puta.
Više od bilo kojeg analitičara o politici današnje Turske, koju suvereno predvodi predsednik Erdogan, govori i Davutoglovo delo "Strategijska dubina: međunarodni položaj Turske" iz 2001, u kome turski šef diplomatije zagovara neosmanske principe.
"Turska je baštinik svih vekova osmanske prošlosti, tokom koje su postavljene trajne osnove u istorijskom, ekonomskom i mentalnom pogledu. Turska i danas ima mogućnost i pravo da na tim prostorima igra posebnu ulogu", napisao je Davutoglu. Osam godina kasnije, u svojstvu šefa turske diplomatije u Sarajevu poručuje da su "otomanska stoleća Balkana uspešna priča, a da je sada treba obnoviti ".
Evropa je u defanizivi
Jedna od teza jeste i da se Evropa povlači sa Balkana i da Turcima, kao zamenu za članstvo u EU, prepušta ovo rovito parče starog kontinenta.
- Ne verujem da Evropa prepušta Balkan. EU je dugo preokupirana unutrašnjim problemima, od monetarne unije do strukturnih, a sada i najezdom izbeglica i nema kapaciteta da svoje interese brani istom energije i zato pravi kompromise sa Turskom. Jednostavno, Evropa je u defanzivi, a Turska u ofanzivi. Ali, Evropa mora da vodi računa da uspostavljanje zelene transverzale nema za cilj samo Novi Pazar ili Sarajevo, već kontinuirano prisustvo islama od Turske do centralne Evrope - upozorava Živadin Jovanović.
Traže da ih Toma miri sa Rusijom
Drugi dan posete Davutoglu je trebalo da provede u Novom Pazaru i Sjenici, ali je zbog guste magle poseta otkazana, a turski premijer se sastao sa predsednikom Srbije. Kako je saopšteno sa Andrićevog venca, Nikolić je prihvatio poziv turskog premijera da pomogne njegovoj zemlji u sporu sa Rusijom. Na drugoj strani, srpski predsednik je istakao da Beograd želi dobre odnose sa Ankarom, "posebno zato što na delu teritorije ima građane islamske veroispovesti, koji imaju posebne veze sa Turskom".
