Kriza u Siriji (1): Turski prsti u sirijskom "pekmezu"
U modernoj zapadnoj političkoj praksi masaža očiglednih fakata i "spinovanje" postali su vrlina, a očigledni fakti relativizirani do marginalija i slučajnih incidenata. Svojevremeni američki predsednik, Franklin D. Ruzvelt jednom je rekao: "Ako se u politici dogodi nešto slučajno, budite uvereni da je to negde isplanirano".
Nedavna turska provokacija na sirijsko-turskoj granici, u kojoj je oboren ruski ratni avion suhoj -21, jedna je iz ove serije planiranih "slučajeva". Kako zapaža geopolitički analitičar, Timoti Guzman, u kanadskom "Global Riserču", američki prsti su "duboko umočeni u ovaj turski pekmez".
Sirijske vladine snage, uz vazdušnu podršku Rusije, poremetile su u nastalom sukobu planiranu satnicu obaranja "proruskog" režima u Damasku. Vladine snage, sa ruskim pokrićem iz vazduha, prešle su u ofanzivu na širokom području gde su do sada SAD, Francuska i Britanija, zajedno sa Turskom, Izrealom, Saudijskom Arabijom i Katarom, bile duboko "u sirijskom pekmezu".
Pročitajte još:
* SAD zabrinute: Rusija stvara "novu kartu" Bliskog istoka?
* Demonstracijom sile u Siriji, Rusija poslala upozorenje Zapadu
Turska, kao najjači američki satelit na Bliskom istoku i članica NATO pakta, dobila je iz Vašingtona komandu da delove svoje granične teritorije ustupi džihadistima za operacije Islamske države i da, zajedno sa regionalnim američkim vazalima, feudalnim režimima u Saudijskoj Arabiji i Kataru, uspostavi tajne vojne baze na graničnim područjima prema Siriji.
Uporedo, osnovani su "komunikacioni centri" NATO pakta za upravljanje amero-džihadističkim operacijama čiji je krajnji cilj promena režima u Damasku.
Interne vojne analize u Londonu u saglasju su da Turska, po direktnom nalogu iz Vašingtona, nastoji da u potpunosti kontroliše situaciju u Siriji i da, iz baza na turskoj graničnoj teritoriji, Ankara aktivno podržava džihadističke "ustanike" u Siriji i obezbeđuje im stratešku dubinu za dejstvovanje.
Trougao
Analize govore da je u trouglu Turska - SAD, zemlje Zaliva, osnovan "nervni centar" iz koga se direktno planira i rukovodi operacijom obaranja Asada u Damasku.
Obaranje ruskog suhoja, izbacilo je na površinu mnoge fakte iz ovog američko-NATO-džihadističkog plana. Avion je oboren po izričitom američkom nalogu iz NATO centra u Briselu, a "izvođač radova" je Turska, pod izgovorm da je ruski avion ušao u njen vazdušni prostor, na letu prema Siriji. Pri tome, u zapadnoj propagandi, posebno u štampi, skrajnut je ključni fakat da je Turska na granici sa Sirijom arbitrarno i nelegalno proglasila (2012.) "svoju" vlastitu "tampon zonu" koja čitavih pet milja ulazi u suvereni, sirijski vazdušni prostor (!).
Ruska vojna obaveštajna služba ima iz vazduha snimljene podatke koje je, uostalom, dostavila na uvid i američkoj strani i svetskim medijima, na kojima se vidi da je suhoj oboren u vazdušnom prostoru koji je Turska praktično uzurpirala i proglasila nekakvom svojom "tampon zonom". U gotovo farsičnoj priči, Ankara je, i pored jasnih ruskih snimaka, objavila da je obaranje ruskog aviona bilo "legalni odgovor" na "fakat" da je suhoj povredio (uzurpirani) vazdušni prostor Turske i da je, prema tome, obaranje aviona bilo legalni čin odbrane njene suverene teritorije.
Da li "jezičkom omaškom" ili ciljano, turski premijer Erdogan, odmah je, posle incidenta, izjavio kako Turska "ne može dalje da trpi ovakvu situaciju" (ne kaže se kakvu?) i u istom dahu optužuje Moskvu da upotrebljava ratnu avijaciju u napadu na sirijske "ustanike", iza kojih se, pak, aktivno nalazi sama Turska.
Situacija je sada otvorena za sve ishode, naročito one loše, a turske ruke su duboko i sve dublje u sirijskom "pekmezu".
