Majka Tereza - moderna svetica ili anđeo pakla?
Dan nakon što je Papa Franja objavio da će čuvena misionarka postati svetica u narednoj godini, pojavio se tekst koji istu tu svetost dovodi u pitanje
Agnesu Gondžu Bojadži, rođenu u Skopju, u albansko-cincarskoj porodici, danas pamtimo kao modernu sveticu, zahvaljujući propagandi Katoličke crkve. Ipak, istorija otkriva drugu priču.
Danas i crkva i vernici obožavaju Majku Terezu. Smatra se da je oko 300.000 ljudi bilo prisutno kad je Papa Jovan Pavle II u Vatikanu objavio njenu beatifikaciju - prvi korak ka kanonizaciji, posthumnom proglašavanju osobe za sveca, što je aktuelni Papa Franja u njenom slučaju najavio za 2016. godinu.
Pre smrti 1997. godine, ova časna sestra sagradila je kult sledbenika tako što je otvorila 517 misionarskih ispostava, mahom u Kalkuti, glavnom gradu savezne države Zapadni Bengal u Indiji.
Finansijske malverzacije i korupcija
Senku na rad Majke Tereze bacaju optužbe za finansijske malverzacije i medicinsku korupciju. Serž Larive i Ženeviv Šenard sa Odseka za psihoedukaciju Univerziteta u Montrealu, uz Karol Senešal sa Univerziteta Otava, izdali su 2012. studiju u kojoj se opisuju Terezini zločini: doktori koji su posetili njene misionarske centre otkrili su da je trećina pacijenata "ležala na samrti prepuštena sama sebi".
Pored manjka medicinske nege, hrane, i sredstava protiv bolova, iako je Tereza u te svrhe prikupila milione dolara, njene bolnice nisu izgledale ništa bolje u vreme njene smrti nego u vreme osnivanja. Od sopstvene bolesti, Tereza se lečila u kalifornijskim klinikama, dok je stanje u njenim misionarskim centrima je bilo toliko loše da su ih svedoci poredili sa fotografijama "nacističkog koncentracionog logora Bergen-Belsen".
Majka Tereza imala je uvek spreman odgovor na optužbe:
- Treba naći lepotu u siromasima koji prihvate svoju sudbinu, koji pate kao Hrist na krstu. Svet mnogo toga dobija od njihove patnje.
Borba protiv abortusa
Ako je nekoga zaista želela da poštedi patnje, bili su to fetusi. Njujork Tajms prenosi njen govor na dodeli Nobelove nagrade u kom je kritikovala abortus:
- Smatram da su najsiromašnije nacije sveta one u kojima je abortus legalan. Zločin protiv nerođenog deteta je najveća pretnja miru u svetu danas.
Međutim, istraživanja su pokazala da se abortusi dešavaju podjednako često u zemljama koje ih zakonski zabranjuju i u onima u kojima su legalni.
Tereza je 1994. godine posetila Vašington da bi održala govor pred Bilom Klintonom i Alom Gorom. U izlaganju je insistirala da je borba protiv abortusa podjednako važna kao i borba protiv gladi među decom.
- Mnoge ljude veoma brine sudbina dece u Indiji, kao i one u Africi, od kojih mnoga umiru od gladi. Mnoge ljude takođe brine nasilje u ovoj velikoj zemlji, Sjedinjenim Američkim Državama. Lepo je što ih sve to brine. Ali veliki broj tih ljudi nije briga za milione i milione dece koju njihove majke svesno ubijaju. To je danas najveća pretnja miru – abortus, koji u ljudima izaziva tu vrstu slepila.
"Sluga svetskih moćnika"
Novinari Kristofer Hičens i Tarik Ali objavili su 1994. dokumentarni TV film pod naslovom "Anđeo pakla" koji se bavi Majkom Terezom. Hičens tvrdi da je ona "demagog, mračnjak, i sluga svetskih moćnika," te da radije osuđuje abortus odnosno kontracepciju nego što pomaže siromašnima.
Majka Tereza je nastavila da ohrabruje zemlje i političare posvećene opasnim, zastarelim moralnim normama. U Irskoj je podržala glas protiv novog zakona koji je 1995. legalizovao razvod braka, a godinu dana kasnije se zahvalila Bobu Dolu na odbijanju zahteva za izvršenje kasnih prekida trudnoće. Kad je postalo popularno nositi AIDS trake, hvalila se o pomoći koju pruža obolelima – iako je prezirala kondome koji su mogli da spasu bezbroj života, što i ne iznenađuje, imajući u vidu koliko često je demonstrirala teško licemerje.