Ko gura evro u ambis?

Evro je nastavio da pada i pored odluke država EU da osnuju Evropski monetarni fond od 750 milijardi koji bi solidarno bio garant za sve države EU. Ekonomisti Instituta "Brojgel" iz Brisela upozorili su da je osnivanje fonda dobra mera, ali privremena.

Banke kao piromani i vatrogasci: Žan Fransoa Gajro

Oni su izračunali da ukupni dug država EU iznosi 8.000 milijardi evra što znači da će ove države svake godine morati da pozajmljuju između 1.200 i 1.500 milijardi evra kako bi taj dug vraćale!

Pojedini se pitaju zašto se odjednom javnosti kao otkriće predstavlja da je Grčka prezadužena i da je lažno prikazivala svoje bilanse prilikom ulaska u evro-zonu, da su i budžeti drugih država EU odavno premašili tri odsto ukupnog društvenog dohotka?

Žan Fransoa Gajro, pukovnik francuske policije i ugledni kriminolog, predavač na Sorboni i autor više knjiga, za "Vesti" kaže da je godinama bila javna tajna da su finansijski bilansi Grčke lažni i da su, po njemu, mnoge države u to sumnjale.

- Ono što je od suštinskog značaja da bismo shvatili šta se događa jeste da znamo da je Grčkoj u falsifikovanju bilansa početkom 2000. godine pomagala američka banka Goldman saks. Sada isti taj Goldman saks traži da joj ta zemlja vrati dugove i povećava kamate dugova. Grčka je samo žrtveni jarac - objašnjava Gajro.

On podseća da su banke u SAD bile umešane u prevare dajući kredite bez ikakvih uslova kreditno nesposobnim pozajmljivačima.

- Banke su imale ulogu piromana da bi s druge strane igrale ulogu vatrogasca, frizirajući finansijske bilanse kao što je to bio slučaj sa Grčkom. Agencije za ocenjivanje vrednosnih papira bile su takođe korumpirane, davale su lažne ocene za obveznice izdate na osnovu tih neosnovano datih kredita - kaže naš sagovornik.
Tako su špekulativni fondovi posvuda prodavali vrednosne papire koji su zapravo bili bez ikakve vrednosti.

Protest radnika državnih preduzeća u Grčkoj

Slično je i mišljenje švajcarskog ekonomiste Pola Dembinskog, direktora Finansijske observatorije u Ženevi, koji ukazuje da "oni koje su države pre godinu i po dana spasle sada upozoravaju da države imaju deficite u budžetima" i preporučuju da "stegnu kaiš".

Evropski komesar za tržišnu konkurenciju Francuz Mišel Barnie najavio je nedavno da će protiv špekulativnih fondova i banaka biti pokretane i krivične istrage "ako treba", a francuski predsednik Nikola Sarkozi da će od sada "špekulatori sami plaćati svoje račune".

Fransoa Gajro, jedan od retkih koji je ukazivao na to da bi na finansijska tržišta trebalo gledati "manje naivno", kaže da tek sada počinje da biva jasno da finansijska tržišta nisu samo činila greške zbog nestručnosti već su iza toga bile prevare, "velike prevare koje su bile sistemske".

Dokazati ih biće teško, kaže on, jer je čitav sistem finansijskih špekulacija bio krajnje mutan.

- Ne znam da li su države sada zaista spremne da počnu da regulišu i uvedu pravila na finansijska tržišta. Sumnjam. Pogotovu kada vidim kako je finansijski lobi u SAD ustao protiv bilo kakvog oblika državne regulacije koji bi uveo malo reda na tim tržištima. Ono što je važno to je naći poreklo krize i izgraditi tržište koje će biti kontrolisano - kaže Gajro.

Inflacija ili veći porezi

Ekonomisti poslednjih dana podsećaju da je 16 država evro-zone prvo dodatno produbilo svoje deficite, ubrizgavajući milijarde bankama kojima je pretio bankrot zbog toga što su bile umešane u prevarantske transakcije.

Sada najjače evro-države treba da ubrizgaju dodatne milijarde onim državama sa evropskom monetom koje, poput Grčke, ne mogu same da vrate svoje kredite. Pol Dembinski kaže da će se ili novac štampati, što će dovesti do inflacije, ili će se povećati porezi, a smanjivati zarade i penzije i sva ostala državna potrošnja.

Neslaganje među ministrima

Ministri finansija koji su zasedali gotovo čitavu noć između ponedeljka i utorka još ne mogu da se slože do koje će mere Evropski fond imati naddržavni karakter i samostalnost. Nemačka pre svega insistira da za svaku pozajmicu koja bi iz njega išla solidarno nekoj ugroženoj zemlji, odobrenje moraju da daju vlade država članica. Ova procedura znatno bi međutim otupela efikasnost fonda.

Spekulatori na meti

Komisija Evropskog parlamenta za ekonomske i monetarne poslove pripremila je u utorak paket kojim se predviđa ustanovljavanje tri vida nezavisnih evropskih vlasti za kontrolu banaka, osiguranja i tržišta. Meta zakona koji ovaj paket mera priprema su pre svega takozvani špekulativni fondovi.

Račune plaćaju građani

EU je donela plan za spasavanje evra formiravši solidarni fond. Niko međutim ne zna koliko će solidarnost da traje s obzirom na to da počiva uglavnom na Nemačkoj i njenoj volji da plaća za druge članice EU koje sada ističu da je devedesetih Evropska zajednica platila ujedinjenje Nemačke.