Turska hoće da izađe iz američke senke
Nakon obaranja ruskog aviona Su-24, postavlja se pitanje da li je Turska i dalje pouzdan partner zemalja-članica Severnoatlantskog saveza, ili je ovaj potez Ankare, iako zvanično podržan od strane NATO-a, ipak izazvao podozrenje njenih saveznika.
Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da je Turska već duže vreme u koliziji sa vodećim NATO silama.
- Turska se okrenula od ’kemalizma‘ ka ’islamizmu‘ i pokušava da postane samostalni faktor na Bliskom istoku. Ona nastoji da potpuno izađe iz američke senke, a to se sigurno ne dopada Sjedinjenim Državama, koje na svoje saveznike gledaju kao na mlađe, a ne na ravnopravne partnere - kaže Anđelković.
Nepredvidiva Turska
To je, smatra analitičar, samo naizgled dobro, jer nepredvidivost Turske predstavlja veliku opasnost za region.
- Realno se može očekivati hlađenje odnosa na relaciji Vašington - Ankara, jer se tu radi sve manje o pravom savezništvu. To, međutim, ne treba previše da nas raduje jer je Turska pokazala spremnost da se vrlo agresivno ponaša i od nje preti velika opasnost svim zemljama Balkana i Bliskog istoka. Turska može da uvuče Zapad u konflikt sa Rusijom radi poslovnih interesa turske vladajuće elite i radi njihovih islamističkih, fanatičnih ideja. Zapad je pragmatičan i ne voli takvu vrstu poigravanja sa sopstvenim interesima - poručuje Anđelković i zaključuje da obaranje ruskog aviona od strane turske avijacije sasvim sigurno plaši Zapad.
I politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da Turska načelno ima podršku NATO-a, ali da je ta podrška, u svetlu novih okolnosti, pod velikim znakom pitanja.
Erdoganova samovolja i nesposobnost
- Čini se da će Erdoganova samovolja i nesposobnost da prihvati svu moralnu i političku krivicu zbog incidenta sa ruskim avionom svakako revoltirati zapadne saveznike, pre svega one u Evropi. Ne treba zanemariti činjenicu da Rusija zajednički nastupa sa Francuskom u odnosu na Islamsku državu i mislim da će Evropljani na Tursku gledati sa dosta rezerve, uzimajući u obzir i okolnost da Turska pokušava vrlo vešto i perfidno da trguje sa pitanjem izbeglica. Ona odbija da zatvori granice sa Sirijom, što vodi većem prilivu izbeglica i što je jedna vrsta pritiska na Evropu i njene spoljašnje granice - kaže Stanković za Sputnjik.
Pročitajte još:
* Erdogan o obaranju aviona: Turska će ponovo postupiti isto
* Da li će Rusija zaratiti sa Turskom?
* Turska više ne bombarduje Siriju zbog Rusije!
* Došla maca na vratanca: Turska moli Rusiju da ukine sankcije
Sagovornik misli da će Evropa sa Ankarom i ubuduće imati čitav niz otvorenih pitanja jer će, kako kaže, Turci trgovati i da neće malo novca tražiti kao kompenzaciju za smeštaj izbeglica. Evropljani, podseća Stanković, nisu u zavidnoj ekonomskoj situaciji, niti su skloni tome da se lako odriču novca.
- Zemlje NATO-a će, u načelu, stati uz svoju članicu, ali tu generalno neće biti velike tolerancije za turske ispade. Sa druge strane, Rusija im je potrebna kao partner u borbi protiv ID, zbog moćne vojske i vrlo dobre obaveštajne službe. Takođe, Moskva može biti partner evropskim zemljama i Sjedinjenim Državama u uspostavljanju trajnog rešenja u Siriji, jer od svih zemalja koje su zainteresovane za rešenje sirijskog konflikta, Rusija u ovom trenutku ima najbolji kontakt sa Bašarom al Asadom - kaže Stanković.
Analitičar veruje da su jedno oštra retorika Zapada, ekonomske sankcije i priča o zategnutim odnosima, a nešto sasvim drugo je situacija na terenu i fokus na uništenje ID. Taj cilj se, smatra Stanković, može ostvariti samo zajedničkim snagama, a potez Turske, kao članice Alijanse, svakako nije dobar put ka njegovom ostvarenju.
