Irak zove Ruse u rat s Turcima
Turski funkcioneri nezvanično su kroz medije proneli da ne nameravaju da povuku vojsku koju su uveli u kurdski deo Iraka. Pojavile su se čak i informacije da na iračkoj teritoriji izvode inžinjerijske radove na manjem aerodromu na severu Iraka, a Bagdad je postavio ultimatum od 48 sati da turska vojska ode kući i preti da će pozvati rusku vojsku u pomoć.
Da podsetimo, Turska je među 64 zemlje okupljene oko Amerike koje učestvuju u koaliciji protiv Islamske države i u tom svojstvu turski instruktori obučavali su Kurde na severu Iraka. Pre nekoliko dana u toj bazi razmestili su tridesetak tenkova i pešadijsku četu od 150 ljudi, navodno u cilju zaštite instruktora. Bagdad je zatražio da se taj bataljon vrati u Tursku i isti zahtev postavio je predstavnicima kurdske autonomije na severu zemlje. Turski premijer Ahmet Davutoglu obećao je samo da neće da šalje još vojske u Irak "dok se situacija ne razjasni".
Pročitajte još:
* Irak: Turci, šta ćete ako potražimo pomoć Rusije?
* Rusija: Amerika štiti Tursku
Međutim, odmah potom na osnovu satelitskih snimaka stigla je vest da Turska prilagođava manji aerodrom u iračkom Kurdistanu, kod Bamernea, ali nije jasno za kakve kapacitete.
Rusija je već pomogla Bagdad diplomatski, pošto je zahtev Iraka uvrstila u dnevni red Saveta bezbednosti pod tačkom razno, iako se nije očekivala bilo kakva odluka.
Predsednik skupštinskog odbora iračkog parlamenta za odbranu Hakim al Zamili zapretio je vojnim dejstvima ukoliko turski vojnici ne odu u svoju zemlju.
- Mi ćemo se verovatno vrlo brzo obratiti Rusiji i zatražiti da se direktno vojno umeša u odgovor na postupke Ankare - rekao je Zamili, a irački premijer Hajder al Abadi dao je Turskoj rok od 48 sati koji je istekao u utorak uveče.
Irak je posebno alergičan na strano vojno prisustvo pošto je godinama bio okupiran posle Drugog zalivskog rata i sada pokušava da u potpunosti povrati suverenitet. Premijer Abadi nedavno je otvoreno odbacio svaku pomisao na razmeštanje američkih kopnenih snaga koje bi se borile sa Islamskom državom. On je takođe odbio da prihvati nekoliko desetina američkih specijalaca koji bi obučavali lokalne milicije u ratu s teroristima, pošto ga Vašington za takvu ideju nije ni pitao.
Šiiti prete Americi
Al Abadi za saveznika ima Iran koji se trudi da što više istisne Ameriku iz regiona, ali i mobiliše iračke šiite za borbu s Islamskom državom. Teheran je potez Ankare nazvao "velikom greškom", a komandant brigade iračkih šiita Hadi Amri zapretio je napadima na američke vojnike ako uđu u zemlju, a sada poziva na izbacivanje Turaka.
Trka do naftnih polja
Američki predstavnik Bret Makgerk rekao je da Vašington ne podržava razmeštanje bilo čijih trupa bez saglasnosti Bagdada. Međutim, ruski izvori navode da i Amerikanci prilagođavaju jedan lokalni aerodrom, ali u sirijskom delu Kurdistana, nekoliko kilometara od granice s Irakom.
Ankara je nameravala da uđe s vojskom u sirijski deo Kurdistana, u nameri da spreči stvaranje autonomije po ugledu na iračku, pošto se boji da će to podstaći ambicije oko 17 miliona Kurda u Turskoj. U tome ju je sprečila ruska intervencija u Siriji, ali i Amerika. Vašington namerava da stigne do sirijskih naftnih polja pre regularne vojske vlasti u Damasku i ruskih kompanija. Kurdi su najbliži naftnim poljima, pa se Vašington uzda da će preko njih ostvariti ciljeve i zato obuzdava Tursku.
