Kako je Putin postao uzor američkim predsednicima?
Ruski predsednik Vladimir Putin postao je standard po kome se mere svi američki lideri u poslednjih 16 godina, bez obzira na to šta su javno govorili o njemu, tvrdi stručnjak za spoljnu politiku Patrik Smit.
Putinova politika, uključujući kampanju za borbu protiv terorizma u Siriji, ili njegovi napori koji su pomogli da se postigne sporazum sa Iranom po pitanju njihovog nuklearnog programa, pokazuju da je on daleko superiorniji državnik, od bilo koga u Vašingtonu, navodi Smit u članku pod nazivom "Putin ih je pobedio sve: Kako je Putin postao bolji od Klintona, Buša i Obame?"
Pročitajte još:
* "Američki kralj je go, dok Putin, go do pojasa, jaše konja"
* Obama isprozivao republikance: Ne biste vi izašli na kraj sa Putinom
Ključni cilj ruskog predsednika je jasan: ojačati Rusiju, očistiti sav nered koji je zatekao dolaskom na vlast, i to putem državnih centara i političkih i ekonomskih mera koji ne odražavaju želje Zapada, već se temelje na ruskim vrednostima i tradiciji.
Putin, kako smatra ovaj ekspert, nastoji da od Rusije napravi ravnopravnog partnera Zapadu. Ipak, ove težnje nemaju nikakve veze sa njegovim navodnim težnjama da se obnovi nekadašnji Sovjetski Savez.
- Samim tim, ne iznenađuje činjenica da američki politički establišment ima tendenciju da ne voli strane lidere koji imaju jasnu viziju o tome šta rade, i odlučni su u tome da je slede. Putinov glavni "greh" leži u činjenici da je on lider koji je spreman da "ugasi sveće i proglasi kraj partije", što je ono što se i desilo 2000-tih. Amerika je, međutim, bila nespremna za ovu promenu - piše Smit.
Upravo je to razlog zbog čega je Vladimir Putin postao glavna meta zapadne propagande, koja je u značajnoj meri uspela da okrene javno mnjenje protiv njega. Smit pokušava da na psihološki način objasni militantnu retoriku Vašingtona usmerenu protiv Rusije i Vladimira Putina.
- To je uobičajena socijalna psihologija, po kojoj često zavidnost prema nekome krijemo ispod maske prezira. Iza nečijih strahova, obično se krije fascinacija nekim ili nečim. S druge strane tog napornog odbijanja leži sahranjeno priznanje da nam odbačena osoba, zapravo, predstavlja iskušenje - tvrdi Smit.
