Svetu preti naftni rat
Dogodine bi lako moglo da se desi da se trguje naftom po ceni od 25 dolara za barel
Prezasićenost tržišta nafte obara cene tog energenta, a situacija će iduće godine biti još gora, procenjuje američka investiciona banka Goldman Saks. Cene nafte su trenutno 50 odsto niže u odnosu na nivo iz istog perioda prošle godine, ali bi u 2016. mogle dodatno da potonu i spuste se na blizu 20 dolara za barel, prema proceni stručnjaka Goldman Saksa i Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), prenosi poslovni portal Biznis insajder.
Venecuelanski ministar za naftu Eulohio del Pino izjavio je da OPEK ne može dozvoliti rat oko cene nafte i da će morati uskoro da preduzme akcije za stabilizovanje naftnog tržišta. Na pitanje koliko će cene nafte pasti u 2016. ako OPEK ne promeni politiku, Del Pino je rekao: "Na oko 25 dolara".
Mišel Dela Vinja iz Goldman Saksa, sa druge strane, veruje da bi cene mogle pasti i do 20 dolara za barel, iako postoji šansa od svega 15 odsto da se to zaista i desi.
- Ukoliko se cene spuste do tog nivoa, to će biti samo privremeni šok po sistem pre nego što se tržište ponovo stabilizuje - rekao je Dela Vinja za BBC Radio 4.
Američka "laka" nafta za isporuku u januaru pojeftinila je jutros 84 centa na 41,06 dolara za barel, dok je za 51 cent pojeftinila i sirova nafta tipa "brent" na 44,15 dolara, takođe za januarske isporuke. Cene nafte su u petak pale na dvomesečni minimum, nakon što je Međunarodna agencija za energetiku saopštila da su globalne komercijalne zalihe dostigle nivo od čak tri miliona barela.
Dolar sve jači
Sve veća očekivanja da će američka Uprava federalnih rezervi narednog meseca podići kamatne stope, prvi put u poslednjoj deceniji, uticala su na jačanje vrednosti dolara, što se takođe odrazilo na pad cena nafte.
Cena nafte umnogome određuje tokove svetske politike. Glavni dobitnici jeftine nafte su Iran koji očekuje ukidanje sankcija, a glavni gubitnici Saudijska Arabija koja polako tone u recesiju, te Venecuela kojoj su naftni prihodi glavni izvor čvrste valute. Među dobitnicima su i SAD i Kanada koje postaju prva i druga naftna sila sveta, dok se jeftinoj nafti ne raduje Rusija koja, poput Saudijske Arabije, gro svojih deviznih priliva bazira upravo na izvozu nafte i gasa čija cena prati pad cene nafte.
