Desnica pobedila u Argentini
Desničarski gradonačelnik Buenos Ajresa Maurisio Masri je novi predsednik Argentine. Sa osvojenih 51,44 odsto glasova on je pobedio kandidata levice Danijela Sciolija, koji je mimo svih očekivanja prikupio samo 48,56 odsto glasova.
Ova pobeda označava kraj 12-godišnje vladavine bračnog para Nestora i Kristine Kirhner, koji su zemlju posle ekonomskog sloma 2002. godine uspeli da izvuku i to na vrlo tvrdoj levičarskoj platformi. Međutim, od 2010. godine do danas Argentina uporno posrće uprkos relativno visokoj popularnosti odlazeće predsednice Kristine Kirhner, koja je vlast preuzela 2007. godine posle smrti muža Nestora.
Inflacija u zemlji je dostigla 30 odsto, stopa kriminala zabrinjavajuće brzo raste, a ekonomija je slaba. Sve to je bilo dovoljno većini Argentinaca da promene kurs i odbace Sciolija koji je imao zdušnu podršku predsednice.
Uzvici oduševljenja prolomili su se Masrijevim izbornim štabom, pošto su objavljene procene izlaznih anketa koje su dale prednost kandidatu koalicije desnog centra Kambijemos (Promenimo se). Popularnost gradonačelnika Buenos Ajresa poslednjih je dana dobivala na zamahu i on je uoči drugog kruga bio favorit. U prvom krugu tesno je pobedio Scioli, ali se trend u međuvremenu promenio.
Uoči prvog kruga 25. oktobra ankete su pokazivale da Scioli ima veliku prednost i da je na rubu pobede, a Masriju je glavni cilj bio da se nekako dokopa drugog kruga. Što su se izbori bližili, to se Sciolijeva prednost topila.
U debati dvojice predsedničkih kandidata prošle nedelje, prvoj uopšte u istoriji argentinskih predsedničkih izbora, Scioli je pokušao da se distancira od vlade aktuelne predsednice Kristine Fernandez de Kirhner, ali je Masri uspešno dokazivao povezanost svog protivnika s njenom politikom.
Ogromni izazovi
Idući argentinski predsednik, koji preuzima dužnost 10. decembra, moraće da se primi rešavanja problema inflacije koja podstiče cvetanje crnog finansijskog tržišta i smanjenje deviznih rezervi centralne banke. Tu je i pitanje propalih deoničara nakon državnog bankrota 2001. Nešto više od 92 odsto akcionara se nagodilo s vladom oko delimične odštete, ali preostali zahtevaju punu odštetu i tužili su Argentinu na američkim sudovima. Zbog tog spora Argentina nema pristup većem delu međunarodnog kreditnog tržišta.
Međutim, argentinski izbori se ne tiču samo te zemlje. Stručnjaci se slažu da će se posledice osetiti na ostatku kontinenta, pre svega u Boliviji, Ekvadoru i Venecueli kojima vladaju čvrsti levičari, umnogome i zato što su imali pomoć i podršku moćne Argentine.
Novi predsednik Masri je već najavio da će Venecuelu izbaciti iz regionalnih organizacija, a i ekonomski odnosi s Bolivijom i Ekvadorom će biti dovedeni u pitanje. S druge strane, sada će se pojačati veze Argentine s Čileom, Kolumbijom i Meksikom. U drugi plan odlaze i odnosi sa Rusijom, Kubom i Kinom koje je forsirala Kirhnerova. Levica je u defanzivi u Latinskoj Americi i pobeda Masrija je prvi trijumf nekog umerenog desničara na kontinentu u poslednjih deceniju i po.
