Amerika otvorila vrata terorizmu
Pre nego što su krenuli u terorističke akcije 13. novembra u Parizu, teroristi se uopšte nisu skrivali: plaćali su bankarskim karticama na njihovo pravo ime, poručivali su picu na adrese na kojima su se stvarno nalazili, putovali su od Sirije do Evrope i nazad.
Policije Nemačke, Belgije i Francuske su ih tu i tamo zaustavljale, ali nisu hapsile jer niko nije dao nalog za njihovo hapšenje.
Tužio Vladu SAD
Treba svi da se potrudimo da masovno prisluškivanje prestane kako bismo izbegli tragične posledice i gubitak ljudskih života. Upravo podnosim tužbu, i to po drugi put protiv moje vlade, rekao je Bini.
Na pitanje "Vesti" da li veruje da je jači od države, ovaj sedamdesetpetogodišnji matematičar i stručnjak za kodove odgovorio je s osmehom:
- Da, prvi put sam dobio proces. Tužim ih jer su prekršili moja prava zagarantovana ustavom, pa makar i izgubio proces ovog puta.
Kako je sve ovo bilo moguće i šta su radile obaveštajne službe? Zato što su se obaveštajne službe u SAD i u zapadnoj Evropi pretvorile u preduzeća za masovno prisluškivanje koje uglavnom ne služi ničemu osim trgovini sakupljenim podacima.
- Previše podataka dobijenih masovnim i nezakonitim prisluškivanjem nad kojim niko nema kontrolu - odgovor je Vilijama Binija, bivšeg visokog oficira američke obaveštajne službe NSA koji je nekoliko dana posle atentata gost Foruma demokratije u Savetu Evrope u Strazburu gde je govorio o "potrebnoj dozi prisluškivanja".
Bini je napustio NSA 2001. godine jer je progovorio, pre Snoudena, o tome da je nedopustivo da obaveštajne službe masovno prisluškuju građane jer ih to potpuno onesposobljava da rade svoj posao - odnosno da štite bezbednost tih istih građana - poreskih obveznika koji ih i finansiraju.
- U SAD se počelo s prodajom obaveštajnih informacija još krajem šezdesetih godina, a onda se to veoma ubrzalo 1999. godine - rekao je Bini u razgovoru za "Vesti" neposredno nakon izlaganja u Savetu Evrope koje je izazvalo veliko interesovanje novinara.
On je dodao da su "neke službe svojim klijentima prodavale ogroman deo svoje obaveštajne aktivnosti". Na naše pitanje da li zapravo u kontekstu neoliberalne ekonomije u kojoj je sve biznis - više i ne mogu da funkcionišu ni države ni državne obaveštajne službe Bini je rekao: - To je biznis, i to ogroman biznis koji omogućio da se izgrade čitava carstva.
On objašnjava da se podaci iz masovnog prisluškivanja upotrebljavaju da bi se građani kontrolisali, eventualno ucenjivali i da bi se vršio pritisak na njih. Osim toga, ovi podaci se prodaju i služe u industrijskoj špijunaži kada neko na primer želi nešto da kupi na tenderu i može da sazna šta je spremna da ponudi konkurentska firma.
Po Biniju, atentati u Francuskoj mogli su da se dogode upravo zato jer se proširila američka metoda masovnog elektronskog prisluškivanja koja je kao je potpuno izbacila iz upotrebe klasičnu metodu ciljnog prisluškivanja.
Previše podataka garantuje neuspeh
Govoreći u Savetu Evrope Vilijam Bini je rekao i da su analitičari NSA napisali izveštaj u kome kažu da su oni sami pod velikim pritiskom jer su preplavljeni informacijama, da imaju previše podataka i zbog toga što je reč o velikoj masi informacija - oni iz toga ne mogu da izvuku nikakvu korist, ne mogu da rade.
- Još više podataka znači za obaveštajne službe samo kontinuirani neuspeh i kontinuirano traganje za ugovorima koji sustižu jedan drugog. Opšte ludilo - rekao je Bini u Strazburu ponavljajući da je "posledica svega toga je međutim što ljudi ginu" i da "neki" ne žele da napuste masovno prisluškivanje "jer to ne donosi novac".
U sistemu masovnog prisluškivanja, agent obaveštajne službe je suočen sa problemom prevelike mase podataka. - To vam je kao kada tražite nešto na Guglu i zapravo više ne možete ništa da nađete jer imate na milione odgovora - objasnio je Bini u Savetu Evrope.
Na naše pitanje kako su francuski obaveštajci mogli da spreče teroriste, on kaže: - Da su promenili način rada i odnos prema obaveštajnim podacima i pristup koji imaju - ne bi se dogodili atentati, sačuvali bi ljudske živote.
Bini dodaje da su francuske obaveštajne službe pretrpane podacima, što garantuje nesupeh.
- Ako ništa ne promene, sami su sebe osudili na propast, a ako promene sačuvaće ljudske živote - smatra on.
Kongres lutka u rukama obaveštajaca
Budžet obaveštajnih službi je 100 milijardi dolara za 60 agencija. Niko ne kontroliše budžet NSA, ni američki Kongres, ni neka druga instanca. Odmah posle Snoudenovog otkrića o masovnom prisluškivanju, bivši sudija Vrhovnog suda Džodž Volton rekao je u jednom intervjuu Si-En-En-u da nije imao nikakve mogućnosti da kontroliše da li su navodi i podaci koje NSA dostavlja istiniti. To jasno kaže da nema nikakve kontrole i da je Kongres lutka u rukama obaveštajnih službi. Kongres hoće ono što želi NSA. Kongres je, uostalom, zagovornik masovne špijunaže američkih građana, rekao je Bini u Savetu Evrope u Strazburu.
Šta sada? Bini kaže da treba napustiti sistem "industrijalizacije prikupljanja podataka" i vratiti se na ciljnu metodu koja ne donosi zaradu, ali je uspešna u zaštiti bezbednosti.
- Ova metoda traži disciplinu i profesionalizam i donosi rezultate jer se usredsređuje na sumnjivi krug ljudi i onda odatle izdvaja ciljne pojedince - smatra Bini.
On dodaje da budžet za sve obaveštajne agencije u SAD iznosi 10 milijardi i da ga niko, pa ni Kongres - ne kontroliše. - Kongres radi šta NSA kaže - tvrdi Bini.
