Vrhunsko licemerje: SAD optužuje Snoudena za napade u Parizu!
Ako do sada niste shvatali kakve su zapadnjačke vrednosti - a to su vrednosti koje propagiraju samoproklamovane vođe demokratije u slobodnom svetu, Sjedinjene Američke Države, kao i njihovi sateliti - Velika Britanija, Francuska i Nemačka, možda će vam sledeća tvrdnja olakšati da razumete s kim pošten svet ima posla: američki zvaničnici tvrde da je za terorističke napade i 129 mrtvih u Parizu odgovoran niko drugi nego Edvard Snouden, jer je njegovo objavljivanje tajnih podataka "dovelo do toga da obaveštajne službe SAD izgube kontrolu (nadzor) nad teroristima".
Dakle, ako među zapadnjačke vrednosti spada i prebacivanje krivice na drugoga, a ne na odgovornoga, onda su gorepomenute zemlje pune tih vrednosti.
Dok je francuski predsednik Fransoa Oland za monstruozne napade u Parizu 13. novembra uputio optužbe na račun terorista Islamske države, pojačavajući vazdušne udare na uporišta ID u Raki ("glavni grad" ove terorističke tvorevine), Amerikanci su takođe našli kome će da "prikače krivicu" - odbeglom agentu/analitičaru Nacionalne službe bezbednosti (NSA) Edvardu Snoudenu.
U stvari, to je poruka koja se provlači kroz priču dobrog dela zapadnjačkih medija, koji kontempliraju o tome koliko je odavanje tajni delovanja vlade SAD-a oslabilo napore obaveštajni službi zapadnjačkih zemalja.
Optužbe su počele s izjavom bivšeg šefa CIA Džejsma Vulsija, koji je rekao da "odavač tajni" (Snouden) ima krv na svojim rukama zbog napada u kojima je ubijeno 129 ljudi.
- Nema sumnje da je odavanje podataka stvorilo situaciju u kojoj smo izgubili nadzor nad teroristima - rekao je Metju Olsen, bivši direktor Nacionalnog antiterorističkog centra (NAC), dok je i trenutni direktor NAC-a Nik Rasmunsen za krvave događaje od petka u Parizu okrivio "otkrivanje tehnika skupljanja obaveštajnih podataka".
Čekajte, da razmislimo
Ipak, bilo je i onih koji su pokušali da iznesu i drugi stav (istinu) na videlo - američki advokat, novinar i pisac Glen Grinvald za "Intersept" (onlajn publikacija koja se bori za nezavisno novinarstvo i u skraćenoj formi objavljuje dokumenta koja je u javnosti izneo Snouden) naveo je da takva mišljenja baš i ne koincidiraju sa teorističkim akcijama koje su potresle svet - 2002. na Baliju, 2004. u Madridu, 2005. u Londonu, 2008. u Mumbaiju i 2013. u Bostonu - svi ovi napadi su se dogodili pre nego što je Snouden u javnost izneo podatke u junu 2013. godine.
Takođe, Girnvald je istakao da, dok je Snouden otkrio do koje mere Vašington špijunira sopstvene građane kroz sva sredstva komunikacije, terorističke organizacije rade upravo suprotno - izbegavaju komunikacije preko telefona i interneta.
Je l' znaju šta je internet ili ne?
- Ovo je očit slučaj gde majstori propagande ne mogu da usaglase svoje priče. Pretpostavka ove optužbe je da teroristi nisu znali kako da izbegnu telefone ili kako da koriste šifriranje podataka dok im to Snouden nije rekao. S druge strane, upozoravani smo godinama i godinama pre Snoudena da su teroristi takvi đavoli i toliko sofisiticirani da koriste sve vrste kompleksnih tehnika kako bi izbegli elektronski nadzor - kaže Grinvald.
Na primer, 2001. godine (mnogo, mnogo pre Snoudena), navedeno je da se "vrh američke Nacionalne službe bezbednosti javno žalio da Al Kaidina sofiticirana upotreba interneta i tehnika šifriranja u velikoj meri onemogućavaju zapadnjačke pokušaje prisluškivanja njihove komunikacije".
Drugim rečima, teroristima nije bio potreban Snouden da ih upozori na zapadnjačke pokušaje prisluškivanja - oni su toga već bili svesni. Ali, kako kaže Grinvald, da ste američki zvaničnik ili pripadnik američkih vojno-bezbednosnih službi, za vam ne bi bilo lakše da okrivite Snoudena nego sopstvenu nesposobnost?
