Subota 30. 5. 2020.
Washington
170
  • Chicago
    130
  • New York
    130
  • Belmont
    190
  • Atlanta
    190
  • Boston
    220
  • Firt
    170
  • Denver
    180
  • Detroit
    140
  • Dover
    210
  • Hartford
    180
  • Orlean
    110
  • Helena
    180
  • Ren
    170
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    280
  • Portland
    230
  • Salem
    130
  • Santa Fe
    170
  • Tampa
    220
  • Topeka
    130
0
Sreda 04.11.2015.
22:25
B. Božin - Vesti A

Robin Hud je migrirao u Srbiju

Advokat Edmund Šenenberger je rođen u Švajcarskoj, jednoj od najrazvijenijih država sveta, zemlji za koju važi izreka "sve funkcioniše kao švajcarski sat". Edmund tvrdi da je taj sat odavno pokvaren i zato je odlučio da se na vreme preseli u srpsku prirodu i zauvek kaže zbogom sistemu vrednosti zapadne civilizacije.

Edmund Šenenberger u Berlinu

Skoro četiri decenije svakodnevno je imao posla u sudu, tamo gde bi trebalo da duva vetar slobode, demokratije i prava, ali, kako je napisao još daleke 1986. godine, on "nije video tu demokratiju, ni čuo slobodu, niti veruje u pravo". U takvom sistemu imao je svoj način preživljavanja. Uvek je imao spremljenu odbranu.

Zajedno sa grupom mladih advokata 1975. godine osnovao je Advokatski kolektiv, koji je za kredo imao da nikada ne zastupa bogatijeg klijenta u procesu, a 1987. godine osniva i poznato udruženje Psiheks za pomoć klijentima izloženim prisilnoj psihijatrizaciji. Svojim bespoštednim kritikama švajcarskog pravnog sistema dospeo je na udar istog, pa mu je Viši sud u Cirihu 1999. godine izrekao tromesečnu zabranu rada, koju je kasnije ukinuo Savezni sud.

To je dovelo da se Šenenberger na smeni vekova povuče "negde između Atlantika i Crnog mora", za bolje poznavaoce prilika - u selo Kneževac u Srbiji, ali i dalje je angažovan u Psiheksu i sedi u upravnom odboru udruženja. Za sebe kaže da je postao jedan od najbolje obaveštenih ljudi o tamnim stranama helvetske plutokratije.

Totalitarna država

I danas je Edmund uvek na strani onih koji su u nemilosti vlasti, pa je tom logikom stigao i do slučaja Dorin. Njegov zahtev da poseti uhapšenog Aleksandera Dorina je odbijen, na šta je oštro reagovao pozivajući se na kršenje ljudskih prava prema članu 11 Evropske konvencije.

- Dolazim povremeno i veoma retko u Švajcarsku, a kad sam tamo, onda branim klijente koji su upućeni u psihijatrijske ustanove. Upravo sam imao jedan takav slučaj u Bazelu, i sticajem okolnosti sam dan ranije dobio mejl u kojem sam informisan o njegovom hapšenju. Podneo sam zahtev za posetu. U međuvremenu sam saznao detalje koje je Dorin ispričao u opširnom intervjuu. Razgovarali smo telefonom i pozvao sam ga da dođe u Srbiju da me poseti. Kao advokat mogu da posvedočim da je švajcarsko pravosuđe fašističko.

Ono što je rekao za uslove u zatvoru, to mogu da potvrdim jedan za jedan i nije ni najmanje preuveličano.

- Švajcarska je totalitarna država, u stanju je da uradi sve i dozvoljava sebi da krši ljudska prava. Ne postoje ljudska prava u Švajcarskoj. Savezni sud tu reč u svojim presudama ne uzima nikad u usta. Kada je povređeno ljudsko pravo, trebalo bi da može da se uloži žalba, ali u Švajcarskoj se takve tužbe nikad ne procesuiraju. Javnosti je to malo poznato, kao što je bilo malo poznato ljudima početkom 40-ih godina da je Hitler u koncentracionim logorima ubijao narod. Pouzdano mogu da kažem da, kad se uzme broj onih koji su kroz ovaj sistem stradali, bilo više mrtvih nego u holokaustu. Švajcarska je svetski majstor u obmanama i prikrivanju. Naoko vidiš samo blistave fasade, a ja sam video i zadnja dvorišta, tajne odaje gde država sprovodi svoju moć, gde se ljudi jednostavno strpaju i država sa njima radi šta hoće, sve i do same smrti.

Sirotinja i progonjeni

- Mesecima sam bio u zatvorima, ali ne kao osuđenik, nego u poseti klijentima, i svašta sam video i doživeo. Moja specijalnost je prisilna psihijatrija. Počeo sam 1975. tako što smo osnovali Advokatski kolektiv, otvoreno savetovalište bez prethodne najave za skoro sva pravna pitanja. To nam je donelo isključivo neprivilegovane klijente. Nismo imali bogate, nego one koje je država proganjala - kazneno, psihijatrijski, strance, one koje su izrabljivali vlasnici stanova...

- Morali smo u početku da učimo, ali sam lično uvek bio neumoljiv. Primera radi, za čoveka koji je psihijatrijski zatvoren, već sledećeg dana bih podneo zahtev za puštanje, zatim naredni i naredni sve dok ne bi bio napolju. Jednog sam klijenta posetio sa šest novinara zaredom. Urednik velikog švajcarskog dnevnika je napisao pismo direktoru klinike i posle nedelju dana čovek je bio slobodan. Znači, ne samo pravnim putem, nego i pretnjama, pritiscima koji su mi bili na raspolaganju, uz pomoć snage reči i argumenata, uspevao sam da oslobađam ljude. Sa fatalnom kvotom uspeha.

- Bili smo prvi koji su saslušali one koji su došli kod nas jer su bili mučeni i hteli odštetu. U takvim slučajevima je potrebno mnogo rada i truda, bez honorara, a mnogi advokati su po pravilu deo sistema, mada ima izuzetaka. Umesto za 1.000 franaka avansa, što je uobičajeno u Švajcarskoj, nudili smo uslugu za simboličnih 30 franaka. Postoji izreka da je honorar duša procesa, što ne važi za našu listu od preko 30 advokata. I danas postoji dnevna telefonska linija sa pet dežurnih advokata, koji su svakodnevno na raspolaganju.

Ko je ovde lud

- Sećam se jedne od prvih klijentkinja koja je dobila poziv od gradskog lekara. Otišao sam sa njom, popričali smo sa lekarom koji je bio iznenađen zbog mog prisustva i zamolio nas da sačekamo. Posle pet minuta otvaraju se vrata i ulaze dva ogromna muškarca, a lekar saopštava ženi da moraju da je pošalju na psihijatrijsku kliniku. Skočio sam kao da me je ujela tarantula i zamolio lekara da odemo u drugu prostoriju, gde mi je "objasnio" da je ona komšijama i policiji ispričala kako u njenom stanu noću blješti i svetluca, a verovatno da je neka staklena površina reflektovala ulični saobraćaj preko prozora. Rekao sam mu da to nije razlog da ženu zatvore na psihijatriju i on je na kraju odustao. Da nisam otišao s njom, sigurno bi je otpremili tamo! Posle toga je bilo sijaset takvih slučajeva.

- Jedan naš klijent je 23 godine proveo u psihijatrijskoj ustanovi i svaki dan bio pumpan hemijskim supstancama. On je jedini slučaj u švajcarskom pravosuđu kome je isplaćena prilična nadoknada. Kao odštetu dobio je 200.000 franaka, ali sud ga je isplatio samo za dve godine, sa obrazloženjem da je trebalo samo toliko ranije da bude otpušten!

Planetarna igra

- I sam sam neprekidno imao probleme. Imao sam i proces, i bio osuđen, ali ne pravosnažno, jer sam na kraju uložio žalbu Saveznom sudu i ona nije obrađena. Tako kazna nije uvedena u kazneni registar. Na osnovu iskustva koje sam sakupio posle toliko decenija, mogu da kažem da sila ipak nije svemoguća. Vlast je ograničena. Treba samo znati gde su pukotine na toj pletenoj korpi, a kao advokat sam odlično upoznao te šupljine.

- Svuda vlada isti princip. Ranije su postojale monarhije, koje su se posle Francuske revolucije pretvorile u tzv. demokratije. Danas bih se filozofski nadovezao na Sokrata koji je rekao "ja znam da ništa ne znam". Moje iskustvo kaže: "Nije da čovek ne zna ništa, on zna onoliko koliko može da sazna." I u proseku tek sa 75 godina može da sazna kakva igra se igra na planeti. Običan građanin čita novine, mejnstrim literaturu, gleda TV i tamo nalazi da su sve države slobodne, demokratske, pravne i slične pitome izreke. Mogu da kažem da sam bolje upućen u tu demokratiju nego šef neke tajne službe.

Građevina laži

- Ceo svet je jedna građevina laži. To je neverovatno jednostavna i primitivna struktura vladavine. Kad su propale monarhije, novi moćnici osvojili su vlast i napravili sistem koji se na francuskom naziva "sosijete anonim", u nemačkom "akcionarsko društvo", ili "deoničarsko društvo" u Americi. Oni su stvorili današnje države da bi mogli da sprovode svoje interese i profitiraju. Osnovni zakon funkcionisanja zapadnog sveta je nacionalna banka koja štampa novac, on ide u trezore banke, a narodu se daju krediti sa kamatama. Ne treba biti matematičar da se zna šta se događa sa tim kamatama.

- Kao dečak, rođen za vreme rata u malom selu, svake nedelje sam viđao jedno motorizovano vozilo, ostalo su bile kočije. Sada, kada sam vozio iz Srbije za Švajcarsku, preko Italije, Venecije i Milana, postoji do deset traka na auto-putevima, a dve su neprekidno pune. U tome se kriju sve te firme koje žele profit. Ta količina novca stalno raste, kamate se generišu, ide se ka neverovatnoj masovnoj produkciji, eksplozivnom rastu proizvodnje i eksplozivnoj potrošnji. Kad se pogleda, svet je postao jedna ogromna fabrika.

Diktatura moćnih

- Kad gledam današnji svet, on je isti kakav je bio i ranije: diktatorski kao u srednjem veku, gde je postojala zavera crkve i države. Danas to ide preko prisilne psihijatrizacije. Ko se ne povinuje toj mašini i moćnicima, potone u psihijatrijskim ustanovama. To znači da se drastičnim primerom drugima stavlja do znanja da ako se tako ponašaju, tada ih čeka isto - zatvor ili psihijatrijska ustanova.

- Monarhije su bile poštenije za čovečanstvo nego ono što se sada dešava. Sve pokreće samo novac. Svet je zaposednut bankama. Poverioci, firme koje daju novac bankama, i same su njihovi dužnici. Ako firme još nekome pozajme novac, onda je to duplo dužništvo.

- Demokratija ne postoji. Mora se posmatrati lice čovečanstva, koje je hiljadama godinama živelo od zemljoradnje. Tek sa otkrićem Vatove parne mašine roba je mogla masovno da se proizvodi. Ako sam ranije imao milion i deset procenata kamate, zarađivao sam godišnje 100.000 franaka, danas ko poseduje bilion i zahteva samo dva odsto kamate, to je 20 milijardi godišnje profita!

Država krpelj

- Odbacujem sve države bez razlike i ne doživljavam sebe kao građanina bilo koje. Danas čovek ima tri mogućnosti: da bude gospodar, sluga ili ništa od ta dva. Odlučio sam se za treću varijantu. Rekao sam sebi, ako već moram, onda osnivam svoju suverenu državu Edmund, sastavljenu od jedne osobe, sa teritorijom veličine svog stopala, gde se stalno pomeraju granice moje slobode, uvek kada šetam.

Sistem novca

- Moje mišljenje se razlikuje od antiglobalista, levičara i sličnih pravaca. Oni nisu konsekventni, ni dovoljno radikalni. Ni oni nisu do kraja prozreli kako sistem novca funkcioniše. Nisam jedini, naravno, koji to zna, ali nas je malo.

- Država je kao krpelj. Ona svakog izrabljuje, pa i mene, konstantno me potkradajući za novac, i sada mi daje jedan mali deo nazad, a zovu ga penzija. Za mene je to uvreda. Tvorevina koja sebe naziva državom vraća mi deo novca koji sam godinama uplaćivao, kojim su se poslužile vlasti, razni paraziti i krpelji. To je smišljen sistem koji svakom zaposlenom na kraju meseca daje napojnicu, a ostalo mu uzima bez ostatka.

Nema nam spasa

- Apsolutno sam pesimista da nam ima spasa. Da je u prošlosti bilo moguće napraviti bolji svet, imali bismo ga. Hrišćanstvo ima 10 divnih zapovesti, i kada bi se one poštovale, imali bismo raj na zemlji. Ali, to nije moguće.

- Za mene je Srbija Eldorado, raj koji u Švajcarskoj nisam mogao da ostvarim. U Srbiji me zbunjuje samo taj nacionalizam u glavama ljudi. Moraju se toga osloboditi u potpunosti. Lepo je biti sa ljudima u srpskom selu. Imam malo imanje od 1,5 hektara, gde koristim sve objekte, štalu, salaš, magacin, mlekaru, kokošinjac, konje i to je moja svakodnevica. To je najgenijalnija životna strategija - da čovek obezbedi sebe za svoje potrebe, kao praseljak koji nije bio glup da obezbeđuje i hrani još 50 mlekara u gradu. Ne moram kao konzument da platim cenu proizvoda, u koju se ugrađuje svako sa profitom pa još kamatama. Kod mene sve raste besplatno, trava, povrće, voće - moram samo da uberem... Priroda je najčistija demokratija.

Moderna inkvizicija

- Psihijatrijske ustanove su isto što i inkvizicija. U tamnicama inkvizicije su ljudi mučeni, a isto se dešava i u psihijatrijskim ustanovama. Razlike su samo u metodama. Inkvizicija je sprovodila ogoljena mučenja, a prisilna psihijatrija je ranije operisala sa lobotomijom, sterilizacijom, elektro-šokovima, ludačkim košuljama. Danas su psihijatrijski zatvorenici prinuđeni da gutaju podmukle nervne otrove kao lekove. Prisilna psihijatrizacija ide još korak dalje od inkvizicije. "Duševni bolesnici" ne smeju da se razmnožavaju. Ko završi u ustanovi, faktički ne može da ima decu. Otrovi ih prave impotentnim. Prisilna psihijatrizacija je naša sadašnjost. Optimista sam da će istorija postupiti sa njom kao sa inkvizicijom.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2020 © - vesti online