Samit u Briselu: Ako ne bude akcije, EU se raspada
U sedištu EU počeo je mini-samit lidera deset država koje se nalaze duž balkanske rute kojom izbeglice stižu u Evropsku uniju, a posmatrači u Briselu slažu se da će ishod sastanka zavistiti gotovo u potpunosti od nemačke kancelarke Angele Merkel.
Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je danas da samit lidera Evropske unije i Balkana o izbegličkoj krizi ima malo svrhe ukoliko Turska nije uključena.
Cipras je kritikovao neke članice EU zbog traženja samo onih rešenja kojima bi izbeglice ostale izvan njihove zemlje, a ne načina za rešavanje krize u celosti, preneo je AP.
- Nažalost, do danas, bilo je teško da se pronađe rešenje, jer je niz država zauzelo stav "nije u mom dvorištu"- rekao je Cipras po dolasku na mini samit u Briselu lidera EU i država koje se nalaze duž balkanske rute kojom izbeglice stižu u Evropsku uniju.
Slovenački premijer Miro Cerar izjavio je danas u Briselu da će se Evropska unija (EU) verovatno raspasti ako se ne preduzmu konkretne akcije za obustavu talasa izbeglica.
Ako nema konkretnih i neposrednih akcija na terenu narednih dana i nedelja, mislim da će EU i cela Evropa početi da se raspada - rekao je Cerar uoči mini-samita o rešavanju izbegličke krize u Briselu.
Cerar je ukazao na dramatičnu situaciju s kojom je suočena Slovenija, jer Hrvatska bez dogovora s Ljubljanom i bez popisa "prosto gura" imigrante preko granice u Sloveniju, i podvukao da je koren cele krize u zaštiti spoljnih granica EU.
Vučić: Ništa dobro, ako susret u Briselu ne bude uspešan
Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Briselu uoči mini-samita o rešavanju izbegličke krize, da neće biti dobro ako taj susret ne bude uspešan i naglasio da se rešenje mora naći za celu Evropu i posebno Zapadni Balkan.
"Srbija neće graditi nove zidove i ograde već treba da nađemo celokupno rešenje i prebrodimo sve teškoće", rekao je Vučić novinarima pred početak sastanka EU-Zapadni Balkan o rešavanju izbegličke krize i podvukao da se mora naći rešenje za stotine hiljada izbeglica.
Na pitanje novinara kako će se okončati kriza, srpski premijer je rekao da se za to mora naći odgovor da li će se zaštiti granice Evropske unije ili će se tom problemu prići "odvojeno, svako za sebe".
Portparol Evropske komisije Margaritis Shinas saopštio je da su lideri zemalja, uključujući i premijera Srbije Aleksandra Vučića, potvrdili učesće na vanrednom samitu u Briselu u nedelju.
Osim šefova država i vlada Grčke, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Madjarske, Austrije i Nemačke, na samitu učetvuju najviši funkcioneri EU - predsednici Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta, kao i visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija Antonija Gutereša.
Jedini izuzetak je predsednik Makedonije Nikola Gruevski, koji je u Brisel šalje ministra spoljnih poslova Đorđa Ivanova.
Treba nam bolja regionalna saradnja, a ne optužbe
Shinas je novinarima u sedištu Evropske komisije rekao da se očekuje da se samit, koji je sazvao predsednik EK Žan-Klod Junker, završi usvajanjem zajedničke deklaracije o rešavanju migrantske krize.
"Cilj je da ustanovimo kolektivni, pregogranični pristup kako bi se promenila situacija na terenu", kazao je on.
Portparol je podsetio da je stav Komisije da se migrantska kriza ne može rešavati jednostranim akcijama na nacionalnom nivou i da na zajedničke izazove treba odgovarati zajedničjim delovanjem.
Cilj sastanka, kako je Junker naveo u saopštenju uoči samita, je da se uspostavi bolja saradnja i koordinacija medju državama kroz koje svaki dan prolaze izbeglice sa Bliskog Istoka i iz Afrike na putu ka Nemačkoj i severu Evrope.
Dosad je takva kooperacija i koordinacija gotovo potpuno izostala, a politički lideri zemalja suočenih sa ovim problemom su proteklih nedelja i meseci uglavnom razmenjivali kritike i optužbe, pokušavajući da okrive komšije za potresne slike iscrpljenih, gladnih i promrzlih ljudi unutar svojih granica.
Hrvatska je tako optužila Srbiju da namerno usmerava sve migrante ka njoj, Slovenija tvrdi da Hrvatska ignoriše pozive na saradnju, a Madjarski premijer Viktor Orban tvrdi da su migranti došli da pokore i islamizuju hrišćansku Evropu i da ih treba poslati u Tursku.
Oštre reči praćene su nedoslednim, protivrečnim i iznudjenim merama: Hrvatska i Slovenija čas otvaraju, čas zatvaraju granice, Slovenija je angažovala vojsku, Mađarska se ogradila žilet-žicom, a iz Austrije se čuju ideje da bi duž spoljnih granica EU trebalo podići bedeme.
Ako Nemačka kaže dosta, svi će reći isto
Jedina osoba sa dovoljnim autoritetom da natera razjedinjene lidere jugoistočne i srednje Evrope da na zajednički izazov odgovore uskladjenom politikom je, po opštoj oceni, Angela Merkel, koja je prema nekim izveštajima i inicirala sazivanje samita.
"Ako Nemačka kaže dosta i zatvori granice, svi će učiniti isto", upozorila je ranije ove nedelje šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić.
Za sada nema nikakvih naznaka da li će Merkel, koja je nedavno na političkom skupu u Madridu pohvalila Srbiju za primeran odnos prema izbeglicama, u nedelju doći u Brisel sa konkretnim planom za zajedničko rešavanje krize.
Za sada je izvesno da se ona nalazi pod sve jačim pritiskom ne samo kod kuće, nego i unutar EU, gde je optužuju za preteranu velikodušnost prema migrantima i traže zatvaranje granica.
Ovo je došlo do izražaja i prilikom sastanka lidera Evropske narodne stranke (EPP), najjače političke frakcije u Evropskom parlamentu, koja okuplja stranke desnog centra, u koje spada i partija koju predvodi Merkel.
Orbanova grupa za jaču kontrolu granica
Nekoliko lidera, uključujući Orbana, ali i njegove kolege iz takozvane Višegradske grupe (u kojoj su još i Češka, Slovačka i Poljska), tražili su da se migrantskoj krizi pridje kao prvenstveno bezbednosnom problemu, kroz jačanje graničnih kontrola i stroge mere prema azilantima.
Za takvu politiku u Madridu se založio i predsednik Evropskog saveta i bivši poljski premijer Donald Tusk, koji je rekao da evropske zemlje "ne mogu više da se pretvaraju da je veliki talas migranata nešto poželjno i da treba nastaviti sa politikom otvorenih granica", čime je indirektno kritikovao nemačku kancelarku.
Posmatrači u Briselu primećuju da je Junker sazivanjem vanrednog nedeljnog samita gurnuo Tuska u stranu, jer je uobičajeno da samite saziva predsednik Saveta, a ne Komisije, što pojačava spekulacije o razdoru u samom vrhu EU.
Ukoliko Merkel uspe da na briselskom mini-samitu u nedelju nametne svoju viziju zajedničkog regionalnog pristupa krizi, to će biti ključni korak i zajedničkoj evropskoj politici, ali važi i obrnuto: neuspeh će najaviti nove svadje i podele, ne samo na Zapadnom Balkanu, već u srcu Evrope.
