Najveće gradilište na svetu
Proširenje Panamskog kanala već su nazvali projektom veka, jer je ogroman poduhvat vredan 5,5 milijardi dolara. Do 2016. godine biće izgrađene još tri prevodnice kojima će moći da prođu veći brodovi teretnjaci, koji imaju gaz od 15 metara. Nove prevodnice biće duge oko 1.800 metara i grade se paralelno sa starim. Oko 4.200 radnika, 70 dizalica i 30 pumpi za beton radi u dve smene, pa je ovo trenutno najveće gradilište na svetu.
Projekat predviđa da se izgrade dve nove kapije na Atlantiku i Pacifiku, iskopaju novi kanali i prošire stari kako bi mogli da prolaze veliki teretnjaci koje zovu panamaks. Projekat je predložen 2006. godine, a posle nacionalnog referenduma počeo je 2007. Prvo je planirano da bude završen avgusta 2014. godine na 100-godišnjicu otvaranja Panamskog kanala, ali su štrajkovi, sudski sporovi i prekoračenje troškova usporili gradnju. Izvođači radova najavljuju da će kanal biti otvoren do 1. aprila 2016. godine.
Ideja o spajanju Atlantika i Pacifika javila se posle zlatne groznice u Kaliforniji polovinom 19. veka, kad je izgrađena panamska železnica koja je znatno olakšala trgovinu i uglavnom odredila kasniju trasu kanala.
Kad je Panamski kanal izgrađen 1914. godine, bio je dug 77 km i koštao je 375 miliona dolara (danas bi to iznosilo 8,5 milijardi dolara). Pomorska trgovina je procvetala, a svetska ekonomija i privreda promenile su svoje lice. Tokom 1914. kanalom je prošlo 1.000 brodova, a samo 2008. godine 14.702 broda. Američko udruženje inženjera proglasilo je Panamski kanal jednim od sedam čuda modernog sveta.
Godišnje Panamskim kanalom prođe i oko 200 velikih kruzera koji nude luksuzna krstarenja. Postoje i manje turističke ture, a posebno su omiljena krstarenja po jezeru Gatun.
Ostrvo za naučnike
Veštačko jezero Gatun stvoreno je 1913. godine pregrađivanjem reke Čagres i tada je bilo najveće veštačko jezero na svetu. Okruženo je neprohodnom prašumom gde ne zalazi ljudska noga, pa je raj za istraživače biljnih i životinjskih vrsta u prirodnom staništu. Veštačko ostrvo Baro Kolorado napravljeno je upravo za naučna istraživanja i danas njime upravlja Smitsonijan institut.
