RT prenosila uživo Varufakisa, dok nije "dohvatio" Putina
Bivši grčki ministar finansija Janis Varufakis, jedan od ključnih govornika proteklog šestog Moskovskog foruma savremene umetnosti, ocenio je da ekonomski koncept današnje Evrope predstavlja pretnju i kulturi i umetnosti, jer ima tendenciju da ih pretvari u puku robu. On je ocenio i da bi današnji moćnici trebalo da strahuju od umetnika, jer kultura i umetnost mogu da budu snažno oružje. Varufakis je podsetio na reči Pabla Pikasa da slika ne postoji da bi bila dekor, već treba da bude oružje protiv neprijatelja, a neprijatelj danas, prema njegovim rečima, jeste ekonomska moć koja "razdire ljude, cepa društvo, tera jednu kulturu protiv druge..."
Zato "umetnost ne može da bude razblažena, kultura ne može da bude dekorativna", naglasio je Varufakis koji je audio snimak govora objavio na svom blogu, uz opasku da ga je televizija RT prenosila uživo sve dok nije počeo da kritikuje i vladu ruskog premijera Vladimira Putina.
Osim osvrta na EU, tokom kojeg je podsetio i da se Rimsko carstvo raspalo dok se širilo, Varufakis se kritički osvrnuo i na politiku Rusije.
- Finansijska tortura Grčke u julu, okretanje jednih ljudi protiv drugih, odsustvo stvarne rasprave o tome kako kreirati racionalnu ekonomsku arhitekturu za Evropu, pokušaji nekih Evropljana da nas uvere da zaslužuju vise od drugih Evropljana... Isti proces može se primetiti i u ovoj zemlji. Postoje tendencije dela elite za ekspanzionizmom, rekonstrukciju starog Sovjetskog Saveza... Taj ekspanzionizam na račun moderne ekonomske, etičke, političke, kulturne, umetničke suštine je velika pretnja civilizaciji - rekao je Varufakis, koji je današnje stanje u svetu opisao kao okrutno globalizovano kapitalističko trzište na kojem je solidarnost izgubljena zarad predatorskih bankara, i gde neprocenjiva kultura i umetnost imaju malo smisla.
U podužem govoru, Varufakis je ponovio oštre kritike na račun Brisela, a za poređenje EU nekad i sad iskoristio je film Kšištofa Kišlovskog "Dvostruki život Veronike" (1991) o poljskom sopranu i francuskoj nastavnici muzike koje se ne poznaju, ali ih povezuje mnogo toga što prevazilazi jezičke i geografske barijere. Prema njegovim rečima, taj film Kišlovskog odlično je uhvatio istorijski trenutak rušenja Berlinskog zida i pada Gvozdene zavese, reflektujući kraj evropske posleratne podele i uzbuđenje svih koji su sanjali o Evropi bez granica.
- Da li bi tako lep film mogao da nastane u današnjoj Evropi? - upitao je Varufakis, pominjući u različitim kontekstima još niz referenci iz oblasti umetnosti, poput "Trećeg čoveka" Orsona Velsa, filmova Koste Gavrasa, Pikasove "Gernike"...
Kao argument za tvrdnju o izneveravanju ideje evrozone i evropskom zajedništvu, Varufakis je naveo estetiku evra.
- Neću vam dosađivati ekonomskim objašnjenjima šta nije u redu sa evrom, ali uzmite jednu novčanicu evra i pogledajte je iz estetskog ugla. Veoma dosadan dizajn... Ne prikazuje prave mostove i prolaze, već je to plod mašte nekog drugorazrednog dizajnera... Uprkos ekstremno bogatom kulturnom nasleđu, članice EU nisu uspele da se dogovore čije kulturno blago treba da se pojavi na novčanicama... Nema ni Partenona, ni Koloseuma, ni Mikelanđela, ni Kelnske katedrale... - rekao je Varufakis.
Varufakis je naglasio da kultura, ako nije pretvorena u robu, može i dalje da bude velika pretnja za one koji koriste komodifikaciju da bi proširili sopstveni uticaj što je više moguće. Ipak, ocenio je i da bi "moćnici u našim društvima trebalo da se plaše umetnika".
- Ako se ne plašite, ne radite svoj posao kako treba - poručio je Varufakis.
