Čoveka na Marsu čekaju sterilitet, radijacija, glad i tiranija
Mediji i razne agencije najavljuju kolonizaciju Marsa, ali ljudi još nemaju ni kapsulu koja bi ih odvela dalje od niske Zemljine orbite, a niko ne zna ni kako bi se taj svemirski brod prizemljio na Mars, pošto tamo gravitacija iznosi tek 38 odsto Zemljine teže.
Naučnici najavljuju da bi tek za pet do deset godina mogla da bude spremna kapsula "Orion" i novi lansirni sistem koji će omogućiti astronautima da istražuju znatno dalje od Zemlje.
Međutim, tek posle toga počinju pravi problemi. Putovanje do Marsa nosi posebne izazove. Prva opasnost je svemirska radijacija, o kojoj se malo zna, jer ljudi do sada nisu išli tako daleko u svemir (ne računajući sletanje na Mesec). To praktično znači da bi prvi Marsovci, odnosno kolinisti sa Zemlje, ako bi uopšte sleteli bezbedno, verovatno postali sterilni!
Naučni časopisi upozoravaju i na psihološki faktor jer bi put do Marsa trajao najmanje devet meseci.
Sletanje na Mars je posebna priča. Iako je gravitacija svega 38 odsto Zemljine, atmosfera je znatno ređa, pa je teško usporiti letelicu. NASA se namučila da spusti rover "kjuriositi" težak jednu tonu, a kapsula sa ljudima bi bila deset puta teža. Ako bi se za sve ove probleme pronašlo rešenje, sledi prilagođavanje životu na Marsu.
Pročitajte još:
* Na Marsu nađena voda, za vanzemaljcima se još traga
* Godine istraživanja: Kakve se sve tajne kriju na Marsu?
* Veštački organizmi menjaju klimu na Marsu da bi ljudi mogli tamo da žive
Ljudi Marsoci bi u početku mogli da zavise od zaliha sa Zemlje. Ali, za svaki kilogram tih zaliha troši se 20 puta više goriva za uzletanje. Zato bi vrlo brzo morali da počnu da sami brinu o sebi.
Nasin rover će već 2020. godine pokušati da elektrolizom dobije kiseonik iz ugljen-dioksida u Marsovoj atmosferi, ali to nije ni stoti deo onoga što ljudima treba za ekspediciju. Marsovci će vodu dobijati iz dva izvora - reciklažom urina, kao što se to čini na Međunarodnoj svemirskoj stanici, i iz samog tla.
Možda najveći problem misije jeste - hrana. "Marsovsko društvo" već dugo pokušava da u pustinji u američkoj državi Juta simulira uslove na Marsu i da uzgaja biljke. Do sada su postigli mali napredak, ali je to, kako navode, daleko od potreba koje bi imali ljudi na Marsu.
Naučni časopisi upozoravaju i da bi uspostavljanje života na Marsu, kada se pronađu odgovori za sve navedene probleme, moglo da se pretvori u - tiraniju pošto je u ljudskoj prirodi da vlada. Ako neko kontroliše zalihu kiseonika, onda lako može da ucenjuje druge i prigrabi svu vlast. Zato neka udruženja već sada nastoje da napišu "ustav za svemirske kolonije".
Ljudi će na Marsu u početku živeti u kapsulama, eventualno u nekim kupolama sastavljenima od delova koji će biti poslati na Mars pre astronauta. Te stanove kupole moraće da zatrpavaju stenjem da bi se zaštitili od radijacije.
Najteži korak biće "oblikovanje Marsa", pošto će ljudi morati da stvore kakvu -takvu atmosferu koju Mars sada nema. Zemlja ima magnetno polje, ali Marsova atmosfera je na udaru solarnog vetra koji je, kao se pretpostavlja, "oduvao" i sprečio njeno formiranje.
Potrebno je najmanje 2.000 ljudi da bi se stvorio "genetički bazen" za zajednicu koja može da opstane na Marsu. I to uz pretpostavku da ih radijacija neće sterilsati. Ali, ljudi rođeni na Marsu biće iz savim novog sveta i kulture koja nije slična onoj na Zemlji. Na taj način ljudi bi rešili misteriju "Marsovaca" tako što bi i sami postali - Marsovci.
Zbog brojnih problema, koji još nisu ni u početnim fazama rešavanja, priče o misijama na Mars i globalni konkursi za ljude koji će se uputiti na "crvenu planetu" deluju kao naučna fantastika i zabavljanje javnosti, navode naučni časopisi.
