Počeli izbori u Kataloniji - prvi korak ka nezavisnosti?
U Kataloniji se danas (27. septembar) održavaju regionalni parlamentarni izbori koji se doživljavaju kao referendum o otcepljenju tog bogatog regiona od Španije, ukoliko se birači većinski opredele za stranke koje se zalažu za nezavisnost Katalonije.
Prema najnovijim anketama, očekuje se da će separatističke stranke osvojiti većinu od ukupno 135 mesta u parlamentu.
Separatisti već najavljuju da će proglasiti jednostranu nezavisnost za 18 meseci, ali istraživanja pokazuju da izgledi da Katalonija zaista i postane nezavisna ostaju u domenu teorije. Naime, samo 20 odsto katalonskih birača zaista veruje da će secesionistička kampanja dovesti do otcepljenja, prenosi Rojters.
Španski mediji navode i da istraživanja Centra za studije javnog mnjenja pokazuju da je pitanje secesije na petom mestu liste najvažnijih tema za Katalonce - ispod nezaposlenosti, nezadovoljstva politikom i stanjem privrede.
Podeljenost Katalonaca po pitanju nezavisnosti uoči izbora sugeriše da, uprkos javnim izjavama katalonskih političara, građani veruju da je cilj separatističkog pokreta zapravo pragmatično nastojanje da se izbore ustupke od centralne vlade u Madridu.
Prema poslednjim anketama, borci za nezavisnost, mogli bi da osvoje tesnu većinu i u tom slučaju, kako su najavili, Katalonija bi jednostrano proglasila nezavisnost u roku od 18 meseci.
Za nezavisnost se zalažu dve koalicije - "Zajedno za da", na čijem čelu je aktuelni predsednik Katalonije Artur Mas, i koalicija radikalne levice "Kandidatura za narodno jedinstvo (CUP)", koja zagovara otcepljenje od EU i Trojke, a koja bi, po procenama posmatrača, mogla da bude "jezičak na vagi" u budućoj preraspodeli snaga.
S druge strane, koalicija "Katalonija, da mi mozemo", koju čine levičarski Podemos i katalonska Zelena socijalistička partija, zagovaraju federalnu Španiju i održavanje referenduma kako bi se rešilo nacionalno pitanje u Kataloniji.
U Kataloniji živi oko 7,5 miliona ljudi i koja ostvaruje petinu španske proizvodnje.
Nacionalizam ojačao tokom krize
Vlada u Madridu, koja se snažno opire otcepljenju Katalonije, čime bi ostala bez velikih kompanija i banaka, upozorila je na ekonomsku i finansijsku propast u slučaju da do otcepljenja dođe, podseća francuska agencija.
Nacionalizam u Kataloniji je u usponu od kada je Španiju potresla ekonomska kriza i secesionisti smatraju da Katalonija nepravedno plaća visoke poreze Madridu u odnosu na količinu novca koji dobija iz prestonice.
Mas želi da Katalonija sledi primer Škotske i održi referendum o nezavisnosti, mada su Škoti pre godinu dana glasali za ostanak u sastavu Velike Britanije.
U zavisnosti od toga koja stranka ili stranke budu sedele u budućoj španskoj vladi posle toga, moglo bi čak da dođe i do ustavnih promena koje bi mogle da uključe priznanje Katalonije kao "države u državi", navodi Rojters.
Katalonija je jedna od 17 autonomnih pokrajina Španije, a zvanično je priznata kao istorijska nacija u Katalonskom autonomnom statutu usvojenom 1979. godine u skladu sa španskim Ustavom iz 1978. godine.
