Kalifornija, zemlje prašine i bede
Prašnjave ulice bez trotoara, jeftine prizemne kućice, nezaposlenost i siromaštvo slika su gradića Tulare u Americi.
Ovaj grad veličine Kraljeva, koji se nalazi u Centralnoj dolini Kalifornije, dobio je ime po jezeru Tulare, nekad najvećem slatkovodnom jezeru zapadno od Velikih jezera, koje je isušeno već početkom 20. veka brojnim kanalima za navodnjavanje.
Okrug Tulare koji je nekad nosio epitet kraljevstva hrane danas nazivaju kraljevstvom prašine. Kalifornija je izgubila više od 15 milijardi kubnih metara vode od 2011. godine, a ekstremni klimatski uslovi dovešće do sveopšte žeđi.
Centralna dolina Kalifornije, srce američke proizvodnje voća i povrća, već četvrtu godinu bori se sa prašinom i ekstremnom sušom, za koju stručnjaci kažu da je najgora u poslednjih 1.200 godina. Sparušena i garava polja, nezaposlenost, visoke stope poreza, povećane cene nekretnina još od 2002. godine more celu Kaliforniju, a grad Stokton, u srcu Doline snova, bankrotirao je 2008, a pre četiri godine proglašen je najnesrećnijim gradom u Americi.
Stanovnici oboda gradova imaju veliki problem sa vodom. Dugotrajna suša proredila je bunare sa pitkom vodom, a mnogima iz česme curi samo prljava, smeđa voda pomešana s peskom, ako je uopšte ima. Situacija je toliko alarmantna da država plaća flaširanu vodu za žedno stanovništvo, ali za pranje, kupanje, čišćenje ljudi moraju da se snalaze kako znaju i umeju. Jarita Pizano se svako veče pomoli Bogu da joj ne ponestane vode iz rezervoara i da ne mora u novu seobu.
U Centralnoj dolini uglavnom žive potomci izbeglica iz Oklahome, koju je tridesetih godina prošlog veka pogodila nezapamćena suša i peščane oluje. Većina farmera potražila je sa porodicama sreću u plodnim dolinama Kalifornije gde su nadničili u nepreglednim voćnjacima. Njima su se kasnije pridružili brojni Meksikanci koji su bežali u Ameriku u potrazi za boljim životom. Sad su i jedni i drugi opet u istoj nevolji.
Šuplja zemlja
Polja kukuruza, voćnjaci i vinogradi glavni su izvor radnih mesta u Centralnoj dolini. Sada je najmanje 1.300 podzemnih izvora vode presušilo, pa su usevi ozbiljno ugroženi. Oni se ipak još zelene naspram suvih, ćelavih brda koja okružuju dolinu.
Poljoprivreda je regionu Tulare donela 7,8 milijardi dolara u 2013. godini, mnogo više nego u drugim regionima, ali nestašica vode sve dovodi u pitanje. Reka Sijera Nevada skoro je presušila, pa farmeri spas nalaze u podzemnim vodama. Buši se sve dublje i dublje što je već dovelo do neslućenih posledica, jer potrošnja podzemnih voda nikad nije bila veća u istoriji.
Nasa je krajem avgusta ove godine upozorila da zbog preteranog trošenja podzemnih voda zemlja u Kaliforniji tone dva centimetra godišnje, što može da ugrozi celu infrastrukturu. Oblast blizu Korkorana u basenu Tulare potonula je 32 cm za osam meseci, pokazala je studija državnog Departmana za vodene resurse.
Oblast blizu Kalifornijskog akvadukta, koji snabdeva državu svežom vodom, potonula je 20 cm za četiri meseca 2014. godine. Besomučno ispumpavanje podzemnih voda uzrokuje stvaranje šupljina u zemlji, zbog čega ona počinje da tone, a Kalifornija je u opasnosti da potpuno ostane bez podzemnih voda.
Čupava vatra
Vlasti Kalifornije proglasile su vanredno stanje prošle nedelje pošto je požar odneo najmanje jedan ljudski život i uništio više od 600 domova i poslovnih zgrada. Najveći aktivni požar u Kaliforniji je Čupava vatra, koji gori u Nacionalnom parku Kraljevski kanjon u centralnoj Kaliforniji. Dosad je raseljeno 23.000 ljudi.
Bez struje i vode
Centralna dolina je velika plodna dolina u sredini Kalifornije. Nakon zlatne groznice 1849. u dolini se razvilo stočarstvo i poljoprivreda. Izgradnjom brojnih brana i kanala, omogućeno je navodnjavanje, pa ta dolina proizvodi jednu četvrtinu sve hrane u Sjedinjenim Američkim Državama, od pšenice do voća. Guverner Kalifornije Džeri Braun proglasio je 2014. godine vanrednu situaciju u celoj državi zbog suše, ali potrošnja vode je od tada pala za samo devet odsto, što nije ni izbliza dovoljno.
Januar 2015. godine u Kaliforniji je bio najsuvlji od 1895. godine. Podzemne vode su na najnižem nivou ikada, a stručnjaci kažu da su one kao ušteđevina, koriste se samo u crne dane. Izgleda da su crni dani već stigli na jug Amerike. Trenutno u Kaliforniji živi skoro 40 miliona ljudi, a u nekim ruralnim oblastima rezervoari su već potpuno suvi, dok u južnoj Kaliforniji na nekim česmama teče crna voda. U Gardeni ljudi kažu da voda smrdi na pokvarena jaja ili kanalizaciju.
Za sada nema znakova da će suša uskoro prestati. Prošle godine je 100 odsto zemlje kategorisano da je u teškom stanju ili gore. Mnogi radnici na framama, čije porodice su se deseljavale do pedesetih godina u Kaliforniju, kažu da ne žive ništa bolje od svojih očeva. Dok su oni ručno brali pamuk ili grožđe na poljima, njihovi sinovi danas su vozači traktora i žive u kućama bez struje i tekuće vode.
- Ne možete verovati da takva vrsta siromaštva još postoji u Kaliforniji - kaže sin jednog teksaškog doseljenika.
Požari na zapadu
Skoro 30.000 vatrogasaca mobilisano je krajem avgusta u SAD u borbu protiv velikih požara u desetak saveznih država, uglavnom na zapadu zemlje. Šumski požari su najveći u poslednjih 20 godina, a od januara do kraja avgusta 2015. godine u SAD je izgorelo 29.000 kvadratnih kilometara šume i drugog rastinja. Vatrogasci iz svih krajeva SAD su mobilisani za gašenje ukupno 41.194 požara.
Štednja u gradovima
Mnoga kalifornijska polja pamuka penzionisala su se 2002. godine zbog nedostatka vode i smanjenog saliniteta zemljišta. Cela oblast postepeno se polako pretvara u pustinju.
Vladin Ured za odgovornost sproveo je istraživanje o nestašici vode i upozorio da tokom sledeće decenije isti problem imati još 40 američkih država, na makar jednom delu svoje teritorije. Srednja ili velika suša trenutno vlada u 36 odsto Teksasa.
U martu je guverner Kalifornije Džeri Braun zabranio služenje vode u restoranima, barovima i hotelima, osim na zahtev mušterije i ograničio zalivanje travnjaka. Iako je prvi put uvedena restrikcija vode u gradovima, farmerima to ne znači mnogo jer oni troše četiri puta više vode na useve. Stoga je oko pola miliona hektara poljoprivrednog zemljišta ostalo neobrađeno u 2014. godini.
Ben Kuk iz Nasinog Instituta Godard za svemirske studije podsetio je da su megasuše u srednjem veku trajale između 10 i 50 godina, što savremeni Amerikanac ne može ni da zamisli, a da će aktuelne suše trajati nekoliko godina ili jednu deceniju. Ipak, on upozorava da su jugozapad i centralne ravnice SAD izloženi riziku od 80 odsto da će do kraja veka doživeti sušu u trajanju od 35 godina, ukoliko se ne promeni sadašnji klimatski obrazac.
Treći svet
Endrju Lokman koji vodi Kancelariju za hitnu službu okruga Tulare kaže da je suša skrivena katastrofa koja postaje vidljiva samo u kuhinjskoj sudoperi i kupatilu. Pošto žitelji nemaju tekuće vode oni već žive u uslovima trećeg sveta. Okolni farmeri se snalaze kako znaju i umeju. Jedna velika farma platila je bušilicu za vodu milion dolara samo da bi osigurala vodu.
Radnici na farmama su u najgoroj situaciji. U kućama nemaju vode, pa su mnogi od države dobili rezervoare koji im služe za pranje i kupanje. Kopanje novog bunara košta onoliko koliko za godinu dana zaradi vozač na farmi mleka. Mnogi penzioneri tuguju za svojim vrtom u dvorištu, dosadno im je, a i ta mala ušteda na kupovini povrća postala je nedostupna. Stanovnici predgrađa Tulare rešeni su da sami sebi pomognu. Okupili su se oko nevladine organizacije koja traži pomoć države. Tim inženjera izračunao je da bušotina koja ide u dubinu od 150 metara košta dva miliona dolara. Mesečni računi za vodu iznosili bi 50 dolara, ali bi izgradnja vodovoda trajala dve godine. U suprotnom, mogu se samo moliti za kišu.
Prokleti bademi
Mnogi su za nedostatak vode u Kaliforniji optužili bademe, tvrdeći da na njihovo zalivanje odlazi deseti deo ukupne potrošnje vode za poljoprivredne kulture u Kaliforniji ili više nego što potroši ceo jedan grad veličine Los Anđelesa. Stručnjaci za poljoprivredu sa kalifornijskih fakulteta tvrde da je to potpuno pogrešna tvrdnja jer svi orašasti plodovi i ostalo voće zahtevaju jednaku količinu vode, pa je badem samo žrtveni jarac sveopšte histerije. U Kaliforniji se, inače, uzgoji oko 80 odsto badema od ukupne svetske proizvodnje.
