Brisel naredio Hrvatskoj da ne pušta izbeglice u EU
Brisel se protivi ideji Hrvatske da otvori koridor i omogući izbeglicama da idu dalje u druge države Evropske unije.
U Briselu smatraju da bi "takvo postupanje značilo kršenje zakona EU i obaveza država članica".
U Briselu smatraju da, prema postojećim zakonima, odgovornost za registraciju, zbrinjavanje i razmatranje zahteva za azil ima država EU u koju su prvo ušli.
Pročitajte još:
* "Ako Mađarska zatvori granicu, Srbija da usmeri migrante ka Hrvatskoj"
Prema istim izvorima u EU, Hrvatska je u ovom slučaju dužna da zbrine sve koji uđu na njenu teritoriju, registruje ih i razmotri zahteve za azil.
Ukoliko te osobe ne žele da podnesu zahtev za azil ili ne žele da se registruju, u EU kažu da bi Hrvatska u tom slučaju te osobe mogla da vrati u njihove države ako sa takvima postoje sporazumi o readmisiji ili u treću državu iz koje su ušli ako je ta država sigurna. U ovom slučaju u Srbiju.
Srbija je na spisku Evropske komisije sigurna država porekla. U Briselu kažu da EU sa Srbijom ima sporazum o readmisiji koji obuhvata i državljane Srbije, ali i državljane trećih zemalja koje u EU dolaze preko Srbije.
Evropska unija počinje da primenjuje plan o razmeštanju 40.000 izbeglica, ali to se odnosi samo na one koji su na teritoriji Grčke i Italije i isključivo na državljane Sirije, Iraka i Eritreje.
EU ponavlja da odgovornost za kontrolu spoljnih granica, za prihvat izbeglica i razmatranje njihovih zahteva ima svaka država posebno, a EU može samo pomoći.
Kao pomoć su "hot spotovi", što su zapravo timovi stručnjaka raznih agencija Evropske unije koje samo pomažu u registraciji izbeglica, uzimanju otisaka prstiju i identifikaciji.
Ti "hot spotovi" nisu prihvatni centri jer prihvatne centre organizuje sama država na čijoj se teritoriji oni nalaze. Takve timove EU može da pošalje i u Hrvatsku ukoliko ona bude smatrala da je to potrebno.
Prema nezvaničnom tumačenju iz EU, kao iskrene izbeglice se smatraju državljani Eritreje, Iraka i Sirije.
To u budućnosti može da se promeni. Jedan od kriterijuma na osnovu kojih se to utvrduje je taj da procenat uspješno rešenih zahteva za azil u EU za državljane određene zemlje bude iznad 75 odsto.
Za sada su to Sirija, Irak i Eritreja pa se njihovi državljani smatraju iskrenim izbeglicama i nema sumnje da su ekonomski migranti, rekao je izvor u EU.