Evropa diže zid ka Balkanu?
Kriza sa migrantima najozbiljnije je uzdrmala opstanak Šengenskog sporazuma, jednog od ključnih dogovora članica EU koji omogućava nesmetani protok ljudi i prelazak provizornih granica bez pasoša.
"Imamo li Šengen ili ne", nedavno je dramatično upitao šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak, dok je evropska istraživačka agencija Stratfor najavila da evropski lideri razmatraju izmenu sporazuma i dodatna ograničenja slobode kretanja.
Migranti i srpska zima
- Uspostavljanjem mađarskog zida, postoji opasnost da migranti borave duže kod nas, pa da u promenjenim vremenskim okolnostima, zbog dolaska zime, ostaju duže i kreću se sporije. To bi zahtevalo dodatnu pomoć i predstavljalo opterećenje za naš zdravstveni sistem. Sve bi to stavilo dodatne finansijske izazove pred zemlju. Srbija kao tranzitna zemlja ne može preuzeti svu obavezu statusnog rešavanja ove krize, sve to mora biti rešavano u razgovoru sa evropskim partnerima - kaže Vladimir Petronijević.
- Šengen na neki način jeste ugrožen dešavanjima sa migrantima, ali smatram da je ovaj sporazum ugrađen u temelje EU i suviše je značajan da bi tek tako propao, jer je Unija, pre svega, ekonomska zajednica i ona funkcioniše baš zato što nema granica. Mislim da je ta najava preispitivanja Šengena svojevrsni pritisak na one zemlje koje odbijaju da prihvate određeni broj izbeglica - kaže za "Vesti" Nenad Radičević, dopisnik lista "Politika" iz Berlina.
Trenutno se na evropskim granicama sprovode kontrole u vanrednim okolnostima i te kontrole su, kako kaže Radičević, u skladu sa pravilima Šengena, ali ukoliko kontrola između Mađarske i Austrije bude stalna, to već dovodi pod znak pitanja postojanje ovog sporazuma.
S obzirom na to da se Srbija nalazi na rubnom području evropske teritorije uređene Šengenom, postavlja se pitanje da li se pored Orbanove žičane ograde sa druge strane srpskih granica može podići neki novi zid administrativnih zabrana, dok bi dugo iščekivan bezvizni režim, tzv. beli šengen, koji je Srbija dobila na Svetog Nikolu 2009, bio suspendovan.
- Sigurno bi se preispitivali sporazumi sa zemljama kandidatima o viznoj liberalizaciji, tako da postoji rizik da će u narednih godinu-dve putovanje iz država Balkana u Evropu bez vize biti dovedeno u pitanje - procenjuje Nikola Jovanović iz Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.
Zemlje Balkana koje još nisu članice EU, a svima im je to prioritet, ni krive ni dužne, našle su se na dvostrukom udaru. Prvi je već u punom zamahu, jer su na hiljade migranata iz Sirije, Avganistana, Iraka i drugih zemalja zahvaćenih ratom, ušle u Makedoniju i Srbiju, kao tranzitne zemlje koje se nalaze na najkraćoj trasi do njihovog cilja. Drugi udar bi predstavljao ukidanje bezviznog režima, iako je on do sada izdržao i iskušenja lažnih azilanata, srpskih državljana koji su zbog socijalnih povlastica proteklih godina pohrlili u EU, pre svega u Nemačku.
Pročitajte još:
* Tako se to radi: Stotine Austrijanaca krenulo kolima ka Mađarskoj po izbeglice
* Evropa tone u rasizam i nacizam
* Dačić održao lekciju Evropi: Nećete rešiti krizu sa milion evra, nije dovoljno
- EU još nije zauzela stav kako će se ponašati prema regionu zapadnog Balkana kao tranzitnim zemljama i tek treba da vidimo koja će biti pozicija EU. Bar za sada razmišljanja Nemačke ide u suprotnom pravcu i Berlin ne pominje mogućnost suspenzije bezviznog režima za Srbiju kao deo rešenja problema - kaže za "Vesti" Vladimir Petronijević, izvršni direktor Grupe 484, nevladine organizacije koja se bavi problemima migracija.
Neće biti masovne deportacije
Izveštač "Politike" iz Nemačke Nenad Radičević kaže da je malo verovatno da bi odjednom iz Nemačke moglo biti deportovano 100.000 lažnih azilanata u Srbiju.
- U Nemačkoj i dalje zbog nasleđa Drugog svetskog rata zaziru od masovnih deportacija. Između ostalog, i zbog toga je proces vraćanja izbeglica iz zemalja sigurnog porekla tako dug i traje i po godinu dana u Nemačkoj, za razliku od Austrije ili Švajcarske, gde se proteruju u roku od tri-četiri dana - kaže Radičević.
Ovih dana nemačka štampa je objavila plan Angele Merkel o planu rešavanja krize sa migrantima, a od sedam tačaka tog rešenja jedna se odnosi na lažne azilante. Proterivanje bi se odnosilo pre svega na građane sa Balkana, jer se Srbija, BiH i Makedonija vode kao "zemlje sigurnog porekla", pa njihovi građani nemaju pravo na azil. U tom smislu biće skraćen rok za deportaciju na jednu sedmicu, uz petogodišnju zabranu ulaska, a i značajno smanjen tzv. džeparac. Osim toga, krug "zemalja sigurnog porekla" trebalo bi da bude proširen i na Albaniju, Kosovo i Crnu Goru. Za sada, zvanični Berlin se ne zalaže da se u Srbiju vraćaju izbeglice sa Bliskog istoka.
Koliko je veliki problem koji mora da reši nemačka vlada, vidi se i iz podatka da je od svih zemalja Unije Nemačka primila najviše izbeglica sa Bliskog istoka. Samo u avgustu u najmoćniju državu EU ušlo je rekordnih 104.460 azilanata.
Po 700 evra džeparca
U nemačkim pokrajinama u kojima su na vlasti Zeleni, posebno su osetljivi na ljudska prava i zato srpski državljani koji nastoje da što duže budu u Nemačkoj u izbegličkom statusu najradije idu u pokrajine kao što su Severna Rajna - Vestfalija ili Baden Virtemberg.
- I kada im bude odbijen zahtev za dobijanje azila i kada se donese odluka o deportaciji, dovoljno je da kažu: "Dolazi zima, a ja nisam kupio ogrev" i njima se još šest meseci produži boravak - prenosi Radičević.
Za petočlanu porodicu na ime takvog statusa dobija se džeparac od 700 evra, što na godišnjem nivou, uz plaćen stan i hranu, nije mala suma.
