Poraz Ciprasove politike: Siriza pred raskolom?
Grčka vladajuća partija Siriza suočava se sa raskolom, sudeći po oštrim prepirkama između njenih vodećih članova uoči odlučivanja parlamenta o trećem programu međunarodne pomoći.
Šefica parlamenta Zoe Konstantopulu je kritikovala ministra finansija Euklida Cakalatosa, mladi Sirize iznose mišljenje da bi Grčka trebalo u potpunosti da napusti evrozonu, dok je najveći evroskeptik ove partije Panajotis Lafazanis pozvao na nacionalni pokret protiv mera štednje, zbog čega ga je vlada kritikovala, prenosi AFP.
U nezvaničnoj noti grčke vlade se navodi da Lafazanis najavljuje model nove političke grupe, s namerom da u zemlju vrati drahmu, odnosno da je "izabrao drugačiji put od vlade i Sirize".
Ukoliko u petak rano ujutru manje od 120 Sirizinih poslanika u grčkoj skupštini odobri program pomoći, premijer Cipras bi mogao da objavi nove izbore.
U dva prethodna glasanja o reformama kojima se uslovljava međunarodna pomoć, više od 30 od ukupno 149 poslanika Sirize je odbilo da odobri novo povećanje poreza, smanenje penzija i tržišne reforme.
- Ukoliko budemo imali manje od 120 poslanika, logično je da vlada ne može da se održi - rekao je državni ministar Alekos Flamburaris za Skaj TV.
Koalicionu vladu podržava i mala nacionalstička partija Nezavisni Grci, koja ima 13 od ukupno 300 poslanika u grčkoj skupštini.
Grčka vlada se nada da bi hitnim usvajanjem plana pomoći vrednog 85 milijardi evra, dogovorenog sa EU, Evropskom cenntralnom bankom (ECB) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), mogla da dobije prvu tranšu pomoći pre roka, 20. avgusta, za isplatu 3,4 milijardi dospelog duga ECB-u.
"Tvrda struja" Sirize, međutim, smatra da predloženi sporazum nije u skladu sa predizbornim obećanjima Ciprasa, koji je na krilima protivljenja merama štednje u januaru ove godine došao na vlast, navodi Frans pres.
Očekuje se rast grčkog duga
Evropska komisija očekuje da će u naredne dve godine grčka dugovanja enormno porasti, piše nemački dnevnik "Velt", navodeći da su imali uvid u poslednje analize Brisela o dugovanjima Atine. Prema pisanju lista, u studiji Evropske komisije predviđa se da će dugovanja Grčke tokom 2015. godine porasti na 196 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a na 201 odsto BDP-a u 2016. godini.Trenutna dugovanja Grčke iznose oko 320 milijardi evra ili 170 odsto od nacionalnog dohotka.
Prema predviđanjima u studiji, dugovanja Grčke će opasti na 175 odsto od BDP 2020. godine i na oko 122 odsto do 2030. godine, što je značajno više od 120 odsto za koje Međunarodni monetarni fond smatra održivim limitom dugovanja.
