Dan kad su banke zamenile tenkove (2): Između "kapitulacije" i "streljanja"
Prema ekspertima u Sitiju, upoznatim sa peripetijama grčkog suverenog duga i politike koja je dovela do njega, nije više nikakva tajna da je Cipras, zajedno sa njegovim najužim krugom, očekivao da na referendumu Grci kažu Trojici tesno "da". Ali Grci su sa više od 61 odsto rekli to "ne" paketu agonizirajućeg odricanja, pa je u Sirizi i Ciprasovom kabinetu zavladala panika.
Sazvan je hitan sastanak kabineta i umesto da prihvati presudu referenduma, Cipras je potpisao kapitulaciju pravdajući se da je alternativa kapitulaciji bilo "streljanje". Varufakis koji je bio protivnik paketa - i zbog toga postao crni đavo u Berlinu - "pogubljen" je na žrtveniku "finansijskih terorista": podneo je ostavku koja je brže-bolje prihvaćena.
Cipras je, za trenutak, mogao da odahne, oslobodio se uticajnog čoveka u Sirizi i remetilačkog faktora u pripremi izvođenja kapitulacije; u Briselu ga ionako nisu podnosili - Merkelova u Berlinu posebno - zato što je revnosno sledio predizborna obećanja Sirize Grcima, a sa Trojkom i Briselom pokušao da pregovara tvrdo i kao ravnopravan partner.
Poklekao
Ciprasovo olako prihvatanje Varufakisove ostavke bilo je, ništa drugo, nego njegov signal Briselu i Vašingtonu (MMF) da je Atina spremna da klekne.
Kalkulisani rizik
Zašto je, onda, Cipras, uopšte, raspisivao referendum? Po većini tumačenja u Londonu, ušao je u "kalkulisani rizik" - bio je uveren da će Grci prihvatiti program Trojke, nakon čega bi, tek, on podneo "gromoglasnu ostavku", postao nacionalni heroj, a "Kvislinzi EU" u Atini preuzeli bi vruć krompir vladanja do guše zaduženom zemljom. Prekombinovao se.
Kupljen novi zajam
Grčka je za relativno male pare prodala suverenitet falangi "finansijskih terorista", da bi u zamenu za to dobila tu treću tranšu novčane pozajmice.
U Briselu su osetili krv; krenuo je žestok propagandni "blickrig"; grčke banke (uspaničene) krenule su u restrikcije depozita, a javnost alarmirana da bi "ne" na referendumu značilo "Grekzit" - izlazak Grčke iz evrozone.
Novi ministar finansija, Euklid Cakolotos, "kooperativni" naslednik Varufakisa, odmah je dobio javnu pohvalu nemačkog kolege Volfganga Šojblea, a uz to i signal iz Berlina da bi Šojble i Merkelova mogli da sa njim "prave biznis".
Rečeno - učinjeno. I Cipras je počeo da prihvata sve što se od njega tražilo u komunikacijama iza javne scene. Prema jednom izvoru na koji se poziva londonski "Fajnanšel tajms", "što se više tražilo, sve više je Cipras bio spreman da prihvati". "Fajnanšel tajms" je primetio da su u Briselu počeli da Ciprasa "naprosto razapinju na krst". Osetili krv.
Program na ledu
Još malo predistorije kapitulacije: Prilikom prvog Ciprasovog putovanja u Berlin 20. februara ove godine, Šojble je njemu i Varufakisu jasno rekao da njihov program rehabilitacije grčkih dugova nije u skladu sa pravilima članstva u evrozoni. Cipras je razumeo komandu i program stavio na led, uprkos Varufakisovom nezadovoljstvu. To je učinio da bi, u zamenu, dobio novi Šojbleov "ustupak", mada nije poznato šta je pod tim podrazumevao, odnosno koliko je to para.
Londonom sada kolaju informacije da je Šojble tada predložio, takođe Grcima, i "prijateljski, organizovani Grekzit" uz koji bi išlo i 50 milijardi finansijskog slatkiša. Ali, tada Cipras nije ipak bio spreman da klekne - smatrao je da će to zaista da zvuči kao kapitulacija. Istini za volju, cela Šojbleova ponuda je zvučala, ako ne kao diktiranje uslova kapitulacije, a ono kao krajnje bizarna logika. A "logika" je bila da bi se time (upravo) spasao grčki suverenitet, mada pod uslovom da već dobro preparirani Cipras i njegova Siriza uzmu u ruke grčki bankarski sistem, pa bi se tako Grekzit izvodio pod njihovom, dakle "suverenom", kontrolom i politikom.
Radilo se, međutim, o kapitulaciji sa drugim imenom, pri čemu bi "finansijski teroristi" ostali čistih ruku.
