Na talasu krize: U grčkim restoranima samo stranci
Dok svetski mediji već nedeljama bruje o grčkoj dužničkoj krizi, a atinske vlasti traže spasonosna rešenja i pokušavaju da reše probleme sa kreditorima, turisti su preplavili grčka letovališta. Medijski napisi o praznim rafovima u prodavnicama, nestašici lekova, pelena i benzina, nepreglednim redovima ispred bankomata i na benzinskim pumpama, atmosferi straha i panike među grčkim građanima - samo su puke glasine. Radnje su krcate robom, a taverne, kafići i plaže vrve od turista. Golim okom kriza se može videti samo po lokalima koji zvrje prazni u nekim delovima Atine. Sudeći po prljavim izlozima, zarđalim katancima i izlepljenim izbledelim plakatima, oni nisu zatvoreni juče.
Turizam je od vitalnog značaja za grčku ekonomiju koja je trenutno gotovo potpuno stala. On predstavlja gotovo 20 odsto bruto domaćeg proizvoda Grčke. Ova zemlja godišnje od turizma zaradi oko 17 milijardi dolara.
Broj stranih turista prošle godine porastao je u Grčkoj za četvrtinu, na 22 miliona posetilaca, posle do tada rekordnih 18 miliona zabeleženih 2013. godine. Očekuje se da bi ove godine Grčka mogla da postavi novi rekord od oko 25 miliona, ukoliko ekonomske prilike u zemlji ne obeshrabre strane turiste. Po oceni stručnjaka, Grčka je znatno profitirala i zbog pada turističkih poseta severnoj Africi, pre svega Egiptu i Tunisu, još od arapskog proleća, i još više od nedavnih terorističkih napada.
Računi čekaju
Grčka je jedna od omiljenih destinacija srpskih turista, što zbog blizine, što zbog povoljnih aranžmana i dobrog odnosa kvaliteta i cena, kao i čuvene gostoprimljivosti Grka.
Iz Srbije se last minit aranžmani za Grčku mogu naći i po ceni od svega pedesetak evra, a cene za desetodnevno letovanje na Halkidikiju, u sezoni, kreću se od 150 do 250 evra.
Procenjuje se da ovu zemlju godišnje poseti oko pola miliona gostiju iz Srbije.
Međutim, trenutna slika govori da je turista, ipak, nešto manje nego lani, ali se u turističkom sektoru nadaju da će se situacija do kraja sezone popraviti. Većina grčkih ugostitelja i hotelijera slažu se u oceni da su medijski natpisi o krizi, redovima i praznim rafovima uplašili turiste iz inostranstva.
Konobari kažu da u restorane najčešće sedaju stranci, dok ih Grci ređe posećuju otkako je počela kriza i otkako su plate smanjene za skoro trećinu.
Grčki novinar Kostas Panagapolus navodi da su ranije Grci voleli da večeraju u tavernama, ali da sada sami kuvaju kod kuće i tragaju za sniženjima u supermarketima.
Nakon rezanja plata, prosečna zarada u Grčkoj na kraju 2014. godine iznosila je 817 evra, a minimalac je 586 evra. Prosečna penzija iznosi 960 evra, a minimalna - 486.
Dva evra sendvič
Cene u Grčkoj variraju od grada do grada, restorana do restorana. U proseku, giros sendvič ili suvlaki, koji se prodaju gotovo na svakom koraku, mogu se naći po ceni od dva do tri evra, dok grčka salata košta oko četiri-pet evra. Frape na plaži u Nafpliju, na Peloponezu, košta tri evra, a domaće grčko pivo četiri evra. U tom slučaju, ne plaćaju se ležaljke i suncobrani, mada se peškir može i besplatno postaviti na pesak.
Za Grke to često nije dovoljno da bi preživeli mesec. Sagovornici "Vesti" iz solunske regije navode da je potrebno minimum 800 evra, kako bi se četvoročlana porodica prehranila. Stoga se dovijaju na razne načine kako bi sastavili kraj sa krajem. Mesečne račune za komunalije i struju ne plaćaju u celosti, već tek polovinu. Dugovi se nagomilavaju, ali drugog rešenja, kažu, nemaju.
Udar na ugostitelje
Međutim, sada se očekuje i novi talas poskupljenja izazvan rastom PDV-a, zbog primene novih, većih stopa poreza na dodatu vrednost, sa 13 na 23 odsto... Kako su izračunali u Zavodu za proučavanje trgovine na malo u Atini, zbog povećanja PDV-a godišnji troškovi svake porodice porašće u proseku za 157 evra. Zbog ovih mera, najviše je pogođen uslužni sektor, pa se predviđa da bi cene u restoranima, kafićima, taksi službama ubrzo mogle da skoče, a očekuje se i poskupljenje gradskog prevoza i cena trajektnih linija.
Vlasnici marketa i ugostitelji tvrde da cene neće menjati, a eksperti prognoziraju da će ove ekonomske mere snažno udariti po malom i srednjem biznisu, zbog čega će se deo prodavnica, kafića i taverni zatvoriti, pošto zbog krize neće moći da plaćaju kiriju. A trgovci i ugostitelji koji opstanu biće primorani da podignu cene.
Srpski turoperateri uveravaju da aranžmani za Grčku ni naredne godine neće biti skuplji uprkos povećanju poreza na 23 odsto u ovoj zemlji. Većina turističkih agencija već je zakupila apartmane i ostali smeštaj za naredno leto, a procenjuje se da je 30 odsto ugovora potpisano. Srpski turistički radnici kažu da narednog leta ne očekuju ni poskupljenje smeštaja u hotelima, uprkos tome što je porez na hotele povećan sa 6,5 na 13 odsto.
Jeftini stanovi
Mnogi Grci u poslednjih godinu-dve rasprodaju svoju imovinu, a cene nekretnina dostigle su najnižu tačku u poslednjih 15 godina. Cene kuća za odmor u Grčkoj, u poređenju sa periodom pre izbijanja dužničke krize, pale su za oko 30 do 60 odsto. Na Halkidikiju apartmani se mogu pazariti i za 20.000 evra, a u Solunu se može kupiti garsonjera i za 10.000-15.000 evra. Ovakvi stanovi traže dodatna ulaganja. Grčka vlada nudi domaćim kupcima poreske olakšice, a stranim kupcima grčke papire. Svako ko nije iz Evropske unije, a kupi nekretninu od 250.000 evra od grčke države dobija boravišnu dozvolu za sebe i porodicu. I dalje najviše stanova kupuju Grci, ali i Rusi, Srbi, Bugari i Rumuni.
