Oaza za strance
Hanoverska četvrt Linden ove godine obeležava 900 godina postojanja, a među stanovnicima koji ga smatraju svojim, nalaze se i Srbi koji su ovde masovnije počeli da dolaze početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Najveći broj stranaca zapošljavale su fabrika mašina Hanomag, fabrika auto-guma Kontinental i fabrika kočnih sistema Vestinghaus.
U Lindenu danas živi čak 44 odsto stanovnika stranog porekla. Nemci s ponosom ističu da je njihov Linden u 19. veku bio najveće prusko selo, i da je to veliko prusko selo danas "glavni grad" Hanovera.
Linden danas krase mali ulični restorani, kafeterije, picerije, poslastičarnice s obeležjima svih kontinenata. U nekadašnjoj fabrici feder-kreveta danas je kulturni centar Faust u kojem se okupljaju svi stranci, a tu je i centar radničkih udruženja i levičarskih partija. U Faustu i kulturno udruženje Balkan okuplja umetnike iz balkanskih zemalja, pa je Faust jedino mesto u ovome gradu u kojem se može doživeti jugoslovensko druženje.
Veselko i Stoja Radojičić u Lindenu žive od 1970. Ovde su im rođeni i odrasli ćerka Biljana i sin Igor, a tu su dobili i unuka Đorđa i unuku Saru. Stojičići, iako imaju kuću u Banjaluci i vikendicu u rodnim Borkovićima, najveći deo penzionerskog vremena ipak provode u Lindenu.
Linden ima dosta zelenila i starih parkova, pa se sa balkona Radojičićevog stana pruža lep pogled na park koji bujnim drvećem i cvrkutom ptica neodoljivo podseća na parkove njegove Banjaluke.
- Linden je poznat kao naglašeni multietnički deo Hanovera u kojem žive ljudi različitih vera, običaja i kultura, ali su uvažavajući i poštujući jedni druge ostvarili harmoničan zajednički život, što i Nemci cene, čak i uživaju u šarenilu tih raznih kultura i mentaliteta - kaže Veselko.
Višenacionalnost i splet kultura koji se utopio u pravi lindenski mentalitet dopadaju se i Mići Stošiću koji je u Lindenu našao zamenu za svoje Vranje, koje je napustio pre četiri decenije.
- U Lindenu živim od 2001. godine i mnogo se razlikuje od ostalih delova Hanovera. On na neki način deluje južnoevropski, pa se tu dobro osećaju i Srbi, i Turci, i Grci, i Italijani, Španci i Portugalci, a navikli su se i Nemci, pa smo na neki način svi svoji. Nemci jesu kod kuće, ali u Lindenu i mi ostali odavno nismo stranci. Linden je i naš, a Nemci nam to i ne osporavaju, pa nam je svima lepo. U ulici Limer nižu se restorani sa stolovima na trotoaru, pa imamo osećaj da smo kod kuće, a i Nemcima se to sviđa. Tu je pešačka zona, ali kroz Limer se vozi i popularna desetka, jedini hanoverski tramvaj koji još nije gurnut u zaborav. Ovde je i naših ljudi mnogo, uvek nekoga sretneš, s kim možeš popiti espreso ili svratiti na ladno pivce - kaže Stošić.
Sportski centri
U Lindenu se po tradiciji svakog 1. maja na stazi od 80 km održavaju biciklističke trke, a najjači sportski centri su SF Linden 07 i IGS škola. U Lindenu 07 i mnogi naši momci počeli su prvo trčanje za loptom, a najdalje je stigao Aleksandar Kotuljač, koji je igrao u više klubova Druge nemačke lige. U velikoj sportskoj dvorani IGS Linden već nekoliko godina igra KK Hanover Korbjeger, čiji je predsednik Aleksandar Tunjić.
Srbi se već decenijama okupljaju na Livadi, park upored Lajne, gde igraju fudbal i druže se. Na Livadi je posle raspada Jugoslavije počelo prvo organizovanje Srba. Na njoj je udaren temelj Šumadiji, prvom srpskom udruženju čiji je prvi predsednik bio Zoran Rupar. Mnogi igrači, kao i Zoran, ne dolaze više na Livadu, ali ona i dalje živi. Na tom, kako u šali kažu, "i gruntovno srpskom parčetu zemlje" fudbal se i dalje igra svake nedelje oko podneva, bez obzira na kišu ili sneg. Oni koje godine ili bolest nisu izbacili iz stroja nastavljaju da se okupljaju na Livadi, a njihova tradicija postala je deo obeležja Lindena.
