Rušenje mita o genocidu u Srebrenici (2): Haranga počela 2011. godine
Medijska haranga u Nemačkoj i Švajcarskoj protiv Dorina, pa i Priskila, kao njegovog izdavača počela je 2011. kada je na Sajmu knjigu u Lajpcigu i zvanično predstavljena knjiga "Srebrenica - kako se zaista zbilo" .
- Tada je švajcarski dnevnik "Tages Ancajger", a ja ga zovem "Tages Ligner" (dnevni lažov, op. a.) objavio jedan pamflet i faktički pustio javnu poternicu za "negatorom genocida Alesandrom Dorinom". Bilo je pokušaja da nam te godine i zabrane promociju knjige u Lajpcigu, ali to ipak nije uspelo. Ono što je zaista šokantno jeste činjenica da je "Tages Ancajger" nekoliko dana pre hapšenja Dorina objavio o njemu potpuno isti tekst iz 2011, čime su očigledno, na neki način, najavili ono što će uslediti nakon par dana. Koliko se temeljito radi na ovom slučaju govori i podatak da je nakon hapšenja ugašen čak i Dorinov profil na Fejsbuku gde je imao više hiljada prijatelja - kaže Priskil.
Rušenje mita o genocidu u Srbrenici:
On smatra da je mit o genocidu o Srebrenici na neki način "kamen temeljac" imperijalne politike Zapada, posebno SAD.
Novinari denuncijanti
- Među švajcarskim novinarima, a ja ih radije zovem denuncijantima koji su se posebno istakli u harangi protiv Aleksandra Dorina, ističu se imena Daniela Fopa, Stefana Israela i Kristiana Menša koji su svojim su tekstovima u "Tages Ancajgeru" (TAZ) i "Bazler Cajtungu" pripremili teren za ono sto se Dorinu sada dešava - izričit je Peter Priskil.
- Nesprečavanje tog zločina poslužilo je kasnije za vojne intervencije i bombardovanje suverenih država, od Srbije do Avganistana Iraka i Libije... sve pod izgovorom "u Srebrenici smo zakazalli, ali na drugim mestima nećemo". Mnoge laži kao izgovor za agresiju na države Bliskog istoka, Afrike i Azije u međuvremenu su pale, ali mit o srebreničkom genocidu i dalje se uporno održava - tvrdi Peter Priskil.
Protestno pismo ministarki
Peter Preskil apeluje na sve kojima je stalo do istine i koji se protive hapšenju Dorina i postupku koji protiv njega vode švajcarske vasti, da se protestnim pismima obrate Simoneti Somaruga, švajcarskoj ministrici pravde na adresu: Eidgenoešisćes Justiz - und Polizeidepartment, Bundeshaus Wjest, CH - 3003 Bern.
