Dizajnerski krompir
Uskoro će na nemačkim poljima procvetati genetski modifikovana uljana repica. Savezni ured za zaštitu potrošača i bezbednost hrane odobrio je u februaru uzgoj ove sorte, koja ne sadrži "genetski modifikovane organizme", kako je obrazloženo. S novim postupcima uzgoja stvorene su genetski modifikovane biljne sorte koje ne sadrže nijedan strani genetski materijal, već gene drugih sorti biljaka. Ovu bitku su Grinpis i kompanija izgubili, piše nemački "Fokus".
U strogoj Švajcarskoj su nadležne službe u aprilu odobrile uzgoj nove sorte krompira. Genski fragmenti divljeg krompira, koji su usađeni u novu sortu, štite biljku od plamenjače. Na američko tržište uskoro stižu genetski modifikovane sorte jabuka koje ne pocrne prilikom ljuštenja.
Agencija za hranu je odobrila uzgajanje dve vrste genetski modifikovanih jabuka otpornih na truljenje, poznatijih kao "arktičke jabuke". Dizajnerski krompir, koji je trajniji i zdraviji, već je nekoliko meseci u prodaji i proglašen je bezbednim. I pored svih predrasuda - genetski modifikovana hrana i zdravlje ne isključuju jedni druge, piše "Fokus".
Arktičke jabuke
Kompanija Okanagan planira da prodaje jabuke pod nazivima arktik greni i arktik golden i tvrdi da su potpuno iste kao i obične jabuke, osim što neće trunuti. Genetski modifikovane jabuke biće u manjim količinama dostupne krajem 2016. godine.
Genetska trava
Pre četiri godine su američke službe upozorile na sortu trave dobijenu novim metodama, koju proizvodi firma Skots mirakl-gro. Ova trava koja je još zelenija od dosadašnje i zahteva manje košenja, opremljena je genima otpornim na herbicid rundap i srodna je sa oko 500 vrsta divljih trava. Slučaj je alarmirao vodeće američke genetičare, koji su kritikovali zakone koji su popustljivi prema novim proizvodima, dok su klasični genetski proizvodi prestrogo regulisani.
Ove sorte su samo početak novog talasa proizvoda koji su nastali u laboratorijama. Naučnici koriste inovativne načine da dublje nego do sada intervenišu u genetskom materijalu. Za razliku od standardnog geninženjeringa, oni ne ugrađuju gene iz bakterija ili virusa u biljku, čime bi se ogrešili o zakone. Novim metodama istraživači mogu da kreiraju promene u ćelijama biljaka ili da ih opreme genetskim presekom usko povezanih sorti, dakle, isto onako kako se slučajno dešava u prirodi.
Mutacija krompira
I u Evropi su zakoni zastareli, pa su tako neki nemački biohemičari tražili da se uradi revizija propisa jer nije važno kojom metodom su nastali neki proizvodi, nego koliko su oni bezbedni. Razlika između navodno zle klasične genetske tehnike i novih metoda je iz ugla naučnika neodrživa. I sama priroda je, kažu, izvela klasičnu genetsku manipulaciju kada je pre 8.000 godina isečak jedne bakterije dospeo u genom slatkog krompira. Danas bi se on smatrao "transgenetskim". Da li bi onda trebalo da bude zabranjen, pitaju ironično naučnici.
Da bi se napravila repica otporna na sredstva za uništenje korova, naučnici su ubacili jednu supstancu u jedro ćelije koja na nekim mestima izaziva mutaciju tako da je aktivnost određenog gena smanjena.
- Takve mutacije nastupaju i kada je biljka izložena suncu na njivi - objašnjava Bernd Miler-Rober, molekularni biolog na Univerzitetu u Potsdamu. U nedavno odobren krompir iz SAD ubačen je gen tako da sadrži manje aminokiselina asparagina, supstancu koja se prženjem pretvara u akrilamid, koji se smatra kancerogenim.
Veštačka selekcija
Za genetičare su novi postupci veliki korak napred, što potvrđuje i Luk Matis, šef francusko-američke kompanije Kalikst, koja je razvila novi dizajnerski krompir za samo godinu dana. Sa klasičnim procedurama, taj proces bi trajao 10 godina i koštao mnogo više novca. U proseku, koncerni kao što je Monsanto plaćaju za razvoj konvencionalnog genetskog proizvoda sve do izlaska na tržište oko 136 miliona dolara, od toga samo za proces legalizacije 35 miliona dolara.
Transgene krave
U genetičkoj modifikaciji domaćih životinja postoje veoma različite ideje. U Argentini je rođena Rozita, transgena krava u koju su ubačena dva ljudska gena uključena u produkciju mleka, usled čega je Rozitino mleko po nutritivnom sastavu sličnije majčinom mleku. Krava sa Novog Zelanda daje mleko sa smanjenim sadržajem poznatih alergena. Proizvedena je i transgena svinja koja ima mogućnost sinteze omega-3 masnih kiselina čiji se značaj u ljudskom metabolizmu odavno poznaje.
Zbog visokih troškova, ti koncerni rade skoro isključivo sa globalnim masovnim proizvodima, kao što su kukuruz, soja ili pamuk. Sa novim metodama put od laboratorije do tržišta je sada 10 do 20 puta jeftiniji, procenjuje Matis. Čak i manje firme i istraživački instituti mogu sebi da priušte da rade na taj način.
Istorija ukrštanja
Jedna od biljaka u prvim baštama preistorijskih ljudi je bio divlji kupus. Od ove jedne biljke ljudi su kroz generacije proizveli čitav niz proizvoda. Biranjem biljaka sa najgušćim lišćem na kraju stabljike i njihovim međusobnim ukrštanjem, proizveden je kupus. Biranjem i ukrštanjem biljaka sa najdebljim i najizraženijim lišćem proizveden je kelj. Ukrštanjem biljaka s najvećim brojem cvetnih pupoljaka na debelim stabljikama proizveden je brokoli. Od biljaka s najvećim brojem cvetnih grupa proizveden je karfiol. A izborom i ukrštanjem biljaka sa najdebljom stabljikom, proizvedena je keleraba.
Novim metodama kreiraju se nove zdrave životne namirnice, kao soja koja sadrži više zdravih masnih kiselina, ili žito sa smanjenim sadržajem glutena na koji mnogi ljudi reaguju alergijom, dok istraživači sa Floride trenutno rade na grožđu s povišenim sadržajem antioksidanata.
Većina ljudi se strahovito iznenadi kada im naučnici kažu da genetska modifikacija nije ništa novo, ljudi se njome bave već hiljadama godina. Naime, praktično sve voće i povrće, sva naša stoka i živina, sve žitarice proizvod su vekovne veštačke selekcije.
