Turski lovci "nagrnuli" u grčki vazdušni prostor
Turski lovci i vojni helikopteri dramatično su povećali broj upada u grčki vazdušni prostor, upozorava se u studiji zasnovanoj na podacima grčke vojske.
Grčke vazduhoplovne snage, koje kubure sa finansijama, primorane su da odgovore na taj svojevrstan test za teritorijalna prava Grčke.
Pročitajte još:
* Turski vojni avioni upali u Grčku
* Grk "maznuo" vojni avion da ode u Tursku i podigne 2000 evra sa bankomata
Kako navodi američki list "Politiko" u evropskom izdanju, šest turskih lovaca je samo 15. jula čak 20 puta ušlo u grčki vazdušni prostor, a nedelju dana ranije su tamo uletali i turski vojni helikopteri.
Turski vazduhoplovni upadi na teritoriju na koju polaže prava Grčka sada su mnogo češći, nakon što se njihov broj u proteklih nekoliko godina smanjio, a to rezultira vazdušnim konfrontacijama sa grčkim vazduhoplovnim snagama.
- Glavni razlog za konflikt je zabrinutost zbog suvereniteta nad egejskim regionom - smatra Mustafa Kutlaj, asistent na Ekonomsko-tehnološkom univerzitetu TOBB u Ankari.
On navodi da su političko zbližavanje dveju zemalja početkom 2000-ih i grčka ekonomska kriza doprineli smanjenju broja vazdušnih incidenata, ali da je promena bezbednosnog okruženja u regionu učinila da Turci i Grci postanu osetljiviji jedni prema drugima zbog egejskog regiona.
Turska i Grčka, objašnjava on, priznaju jedna drugoj teritorijalno pravo na zonu široku šest nautičkih milja u Egejskom moru, ali Turska strepi da bi Grčka mogla da pokuša da je proširi na punih 12 milja koliko je dozvoljeno u skladu sa međunarodnim sporazumima.
Pored toga, Grčka polaže pravo na 10 milja vazdušnog prostora oko ostrva, dok Turska priznaje samo šest milja i tvrdi da njeni lovci lete međunarodnim vazdušnim prostorom.
- Turci pokušavaju da nametnu suverenitet nad spornim ostrvima i dovedu Grčku za pregovarački sto - kaže Tanos Dokos, generalni direktor Helenske fondacije za evropsku i spoljnu politiku, ukazujući na zabrinjavajuće niske letove turskih helikoptera nad tim ostrvima.
Dokos objašnjava da se, u slučaju vazdušnih upada, mora reagovati, ali da je to tragično, jer bi sredstva koja Grčka troši da bi u vazduhu odgovorila Turskoj bolje bilo potrošiti na druge oblasti odbrane.
Mnogi incidenti se događaju unutar spornog radijusa od četiri milje u blizini turske obale, koju Atina smatra svojom teritorijom, a Ankara naziva međunarodnim vazdušnim prostorom, a uz to se dve zemlje spore i oko voda u kojima se nalazi 16 ostrva, na koja Grčka polaže pravo suvereniteta.
Nedavno je, međutim, Turska postala glasnija u odbacivanju tih grčkih prava, o čemu svedoče turski vazdušni upadi u junu i julu.
Ovakvi vazdušni sukobi su ozbiljan problem i za Atinu i za Ankaru, koje su skoro zaratile 1987. godine, pa ponovo 1996, dok su se 2006. godine turski i grčki avioni F-16 sudarili, pri čemu je poginuo grčki pilot.
Ni Atina ni Ankara neće lako popustiti kad je reč o Egeju, a naročito imajući u vidu da je Turska usred krajnje ambicioznog programa modernizacije vazduhoplovnih snaga u okviru kojeg je njena postojeća flota dopunjena sa više od 100 lovaca F-16, a namerava, između ostalog, da kupi ukupno 100 letelica F-35, zaključuje "Politiko".
