Neprihvatanje rezolucije - pametno rešenje, poraz, mrlja, razočarenje, uvreda
Rusija, jedna od pet stalnih članica UN, uložila je veto na britansku rezoluciju o Srebrenici, što je izazvalo oprečne reakcije.
Čurkin: Rezolucija bi samo povećala tenzije na Balkanu
Ambasador Rusije u UN Aleksandar Čurkin, koji je uložio veto na nacrt britanske rezolucije o Srebrenici, izjavio je da bi rezolucija samo dovela do povećanja tenzija na Balkanu. On je rekao da bi usvajanje rezolucije, pošto nema konsenzusa o njenom sadržaju, bilo kontraproduktivno i da bi vodilo ka povećanju tenzija u regionu.
Ruski ambasador je dodao da se Rusija nadala da će komemoracija u Srebrenici biti iskorišćena za pogled u budućnost, što je Rusija i prenela Misiji Velike Britanije, zemlje koja je radila na nacrtu rezolucije. Međutim, konstatovao je da je Velika Britanija krenula drugim pravcem, koji nije bio konstruktivan i čiji rezultat bi bio pripisati krivicu samo jednom narodu. Takav pristup, prema njegovim rečima, izazvao bi samo velike podele.
Rusija je želela izbalansiran dokument, ali je izjava Moskve ignorisana, primetio je i dodao da je važno što će u Srebrenici, na obeležavanju godišnjice zločina, učestvovati predstavnici Srbije te da ne bi bilo dobro da se rezolucijom utiče negativno na napore u cilju mira i stabilnosti. Čurkin je naveo i da je nacrt rezolucije bolno dočekan u BiH, ali i šire u regionu, te da je time nesreća politizovana, zbog čega smatra da Savet bezbednosti treba da se bavi aktuelnim situacijama, a ne istorijskim događajima.
Ambasador Rusije podsetio je da se njegova zemlja uvek zalagala za istragu svih zločina u BiH, naglasivši da se ne može zaključiti ko je najviše patio tokom konflikta. Navodeći da se na osnovu podataka da je više stotina hiljada Srba moralo da napusti svoje domove, Čurkin je rekao da se može zaključiti da su Srbi jednako patili, ako čak ne i više od drugih. Zbog toga, kazao je on, treba iskoristiti godišnjicu Dejtonskog sporazuma za napredak Balkana ka miru.
Na početku izjašnjavanja predstavnika zemalja članica SB UN ambasador Čurkin zatražio je da se žrtvama u BiH oda pošta minutom ćutanja.
Uzdržani: Nacrt rezolucije ne doprinosi pomirenju
Ambasadori zemalja članica Saveta bezbednosti UN koji su bili uzdržali prilikom glasanja o britanskoj rezoluciji o Srebrenici navode da taj dokument nikako ne doprinosi pomirenju.
Među uzdržanima bila je i Kina, čiji ambasador je još juče zatražio da se nastave konsultacije dok se ne pronađe zajednički jezik u vezi s rezolucijom, dok je ambasador Venecuele istakao da se njegova zemlja uzdržala od glasanja smatrajući da tekst rezolucije nije bio izbalansiran. Kako kaže, tekst pripisuje odgovornost samo jednoj strani za zločin u Srebrenici".
- Ne može se krivica pripisati jednom narodu, jer zločin su počinile grupe ekstremista - poručio je on.
Diplomatski predstavnik Venecuele pri UN je primetio da nacrt rezolucije nije imao podršku ni u regionu, zbog čega njegova zemlja, kako je rekao, veruje da ne bi doprinela pomirenju već bi dovela do daljih podela u BiH.
- Ujedinjene nacije treba da rade na jačanju saradnje u regionu i na pomirenju svih strana - zaključio je predstavnik Venecuele.
Ambasador Angole je kazao da se uzdržao od glasanja jer se ne slaže sa tekstom nacrta rezolucije, jer nije uzeto u obzir na isti način više hiljade žrtava masakara na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Angola je, kako je rekao, očekivala tekst koji bi doprineo pomirenju u regionu, predloženi tekst nikako ne bi doprineo "tekućem, krhkom procesu pomirenja", već bi imao negativan uticaj na napore političara regiona u cilju jačanja saradnje.
Za ambasadora Nigerije nesporno je da svet ne sme zaboraviti žrtve masakra u Srebenici, njegova zemlja podržava da 11. jul bude uspostavljen kao Međunarodni dan sećanja na žrtva, ali je građanima regiona poručio da ostave prošlost i okrenu se budućnosti.
Amnesti internešenel: Veto Rusije uvreda za žrtve
Direktor Amnesti internešenela za Evropu i Centralnu Aziju Džon Dalhuisen ocenio je večeras da veto Rusije u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju o Srebrenici predstavlja uvredu za porodice žrtava i da će omesti pokušaje pomirenja među narodima u Bosni i Hercegovini.
Prema njegovim rečima, rezolucija je mnogo više od pukog priznanja da se u Srebrenici dogodio genocid i predstavlja priznavanje hitne potrebe da se zadovolji pravda za žrtve i preživelima pruži dugoročna podrška, kaže se u saopštenju Amnesti internešenela. Priznavanje da se pre 20 godina u Srebrenici dogodio genocid je preduslov za pomirenje, dok je poricanje genocida vređanje patnji žrtava i njihovih porodica, smatra Dalhuisen.
V. Britanija razočarana: Rezolucija nije upirala prst krivice
Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond izrazio je veliko razočaranje uz tvrdnju da "rezolucija nije upirala prst krivice ni u koga".
Duraković: Poražena je svetska pravda
Neusvajanje rezolucije, načelnik opštine Srebrenica Ćamil Duraković nazvao je porazom svetske pravde uspostavljene kroz Međunarodni sud pravde u Hagu. Za Durakovića, ipak, postoji "tračak nade", jer je većina zemalja bila za rezoluciju.
- Verujem da Rusi nisu pomislili nijedne sekunde ni na žrtve, ni na genocid, jednostavno su to dogovorili sa Srbijom, ali je Rusija ostala usamljena u toj odluci, što govori o izolovanosti nekih zemalja koje ne prihvataju ni sudske presude - rekao je Duraković agenciji Fena.
- Veoma smo razočarani što je na našu rezoluciju povodom obeležavanja dvadeset godina od događaja u Srebrenici danas stavljen veto. Mi smo imali tri cilja: da obeležimo godišnjicu i setimo se žrtava genocida u Srebrenici i žrtava na svim stranama tokom konflikta u Bosni i Hercegovini; da apelujemo na postizanje pravde za sve, kao i na pomirenje; i da iz ovih tragičnih događaja izvučemo lekcije za Ujedinjene Nacije - rekao je Hamond, kaže se u saopštenju koje je Tanjugu dostavljeno iz britanske ambasade.
Prema rečima britanskog ministra, rezolucija nije upirala prst krivice ni u koga, niti je trebalo da ponovo izazove bolne podele.
Neusvajanje rezolucije je ponižavajuće za porodice žrtava i preživele iz Srebrenice, naveo je Hamond i dodao da je istinsko pomirenje zahteva suočavanje sa prošlom realnošću na svim stranama, i odlučnost da se, zbog budućnosti, iz toga izvuku pouke.
- Imamo obavezu prema svima onima koji su u ratu izgubili svoj život, da zajedno radimo na izgradnji bezbedne i prosperitetne Bosne i Hercegovine - zaključio je Hamond.
SAD: Ruski veto nova mrlja na reputaciji SB UN
Ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Samanta Pauer nazvala je danas ruski veto na britansku rezoluciju o Srebrenici "još jednom mrljom na reputaciji Saveta bezbednosti UN".
- Nazovimo Srebrenicu pravim imenom - to je bio genocid. To ne bi trebalo da poričemo - rekla je ona obraćajući se Savetu bezbednosti i dodala da je važno da "mozak i komandant genocida u Srebrenici, Ratko Mladić i Radovan Karadžić, budu primereno kažnjeni u Hagu". U Srebrenici se dogodio genocid, ponovila je Pauer navodeći da su to utvrdili i Haški tribunal i Međunarodni sud pravde.
- Ostaci više od 1.000 srebreničkih žrtava, koji su i dalje tamo negde, nas opsedaju - zaključila je ambasadorka SAD.
Subašić: Neka ih bude sram i stid!
Predsednica udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić kaže da nije razočarana ishodom glasanja o britanskoj rezoluciji o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN ali da joj je žao što nije usvojena radi istine, pravde i poverenja. Subašić naglašava da Rusija, čiiji je veto danas bio presudan u Savetu bezbednosti, 20 godina smatra da su ratni lideri bosanskih Srba kojima se sudi u Haškom tribunalu Radovan Karadžić i Ratko Mladić "narodni heroji".
- Neka ih bude sram i stid - poručila je u izjavi agenciji Fena i izrazila žaljenje što se Rusija, kako tvrdi, konstantno meša u unutrašnje stvari BiH i dve decenije "šalje neistinu Evropi o BiH, a verovatno je svesna toga da deo odgovornosti za genocid snosi i ona sama". Žao joj je, podvlači, što rezolucija nije usvojena radi istine, pravde i poverenja jer, kako zaključuje "naša deca moraju da žive na ovim prostorima".
