Merkelova Nemcima obećala nemoguće

Iako se radna večera Olanda i Merkelove u ponedeljak uveče završila potpuno identičnim izjavama francuskog predsednika i nemačke kancelarke, jaz između Pariza i Berlina u suštini ostao je isti. "Solidarnost i odgovornost" kao osnova za rešavanje grčke krize, oko čega su se Oland i Merkelova složili, predstavlja samo retoričko-diplomatsku figuru. Kancelarka i dalje odbija da prizna da je pogrešila odbijajući još od 2010. godine da prizna ono što su sve računice pokazivale - da Grčka nikada neće moći da isplati sve što duguje i da je restrukturiranje duga neophodno.

Reuters

Svi su priznali grešku sem čelične Angele

Odbijanje dela duga 2011. i 2012. nije omogućilo da se smanji stopa zaduženosti Grčke jer su mere štednje izazvale recesiju, a Trojka poverilaca (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) ih je održavala diktatorskom rukom - vladajući grčkom vladom i šaljući mejlove ministrima s uputstvima šta da rade.

Potres

Ako Grčka izađe iz evrozone, EU preti potres velikih razmera koliko god nemački ministar finansija Šojble pokušavao da umanji posledice.

Ova politika je bila pogrešna. Čak su to priznali i poverioci, predsednik EK Žan Klod Junker je to izričito naglasio više puta, a nedavno i MMF. Jedino Merkelova okleva jer se boji političke cene koju će platiti u Nemačkoj.

Naime, Merkelova je upravo na osnovu pogrešne procene da Grčka može da vrati dugove uz stroge mere štednje obećala svojim biračima da neće morati da plate ni evro za nove kredite u koje je Grčka gurana počev od 2010. jer će navodno Grci moći sami da ih vrate.

Desilo se ono na šta su svi nezavisni ekonomisti kao Štiglic i Krugman upozoravali - mere štednje dovele su do "paradoksa štednje" što znači - do osiromašenja masa i pada potrošnje, smanjenja ekonomskog rasta i rasta glavnice duga za 90 milijardi evra od 2010. godine.

Ukoliko bi Merkelova kao svoj primarni cilj postavila svoj politički opstanak i nastavila sa demagoškom parolom "nijedan evro Grcima", to bi značilo da bi Cipras bio ponovo pred ultimatumom: da ponovo kaže "ne" i dovede Grčku u izolaciju i isklizne iz evrozone zbog uskraćivanja gotovog novca, ili da izda svoj mandat potvrđen na referendumu i prihvati da se ne pregovara o suštini, o proceni grčke platežne sposobnosti u odnosu na ceo dug.